Gorana nisam video od kada smo završili srednju školu. Jednoga popodneva mi stiže zahtev za prijateljstvo baš od njega, kako to obično biva razmenili smo nekoliko pitanja, gde si, kako živoš, šta radiš, kako porodica. Rekao mi je da nije oženjen, završio je matematiku, nezaposlen i živi sa roditeljima u kući koju su kupili njegovi baka i deda. Već na osnovu prvog dopisivanja video sam da se radi o nezadovoljnom, mladom čoveku, bez energije, ideje i voljom za životom uopšte.Svakodnevno čeka da ga neko pozove i zaposli ili da ide u inostranstvo, ali nije znao da je on taj koji mora napraviti prvi korak ako želi da mu krene na bolje.
Prošla su nepuna dva meseca od kada me je Goran ponovo pozvao telefonom i rekao da je njegova majka nasledila vikendicu na Fruškoj gori od pokojnog dede koju bi hteli da prodaju. To je bio idealan trenutak da se sretnem i vidim sa školskim drugom.
Zakazali smo sastanak jednog martovskog prepodneva, da pogledm vikendicu, slikam, i kažem mu orijentacionu cenu koju bi mogli tražiti.
Došavši na plac odmah sam video da se radi o dobroj nekretnini, kako ja volim da kažem “nekretnini koja ima priču”, sa mnogo pozitivne energije ali izuzetno zapuštenoj i neodržavanoj. Nakon pregleda procenio sam vikendicu na 15000 evra, ali moja procena se nije slagala sa njihovim željama. Mislili su da dobiju 25000 evra jel im je toliko trebalo da Goranu kupe garsonjeru u gradu.
Znao sam da vikendica ima potencijal, ali ne u ovom trenutnom stanju. Bili su razočarani ali su mi poverovali.
Sutra dan sam pozvao Gorana i rekao da imam ideju za njega, iako sam bio skeptičan kako će on i njegovi to prihvatiti.
Dedina vikendica kao sjajna poslovna prilika
Rekao sam im da za sada odustanu od prodaje i predložio izdavanje vikendice na Fruškoj gori. Videvši veliki potencijal ove vikendice i poznavajući tržište, ali i potrebu za iznajmljivanjem vikendica na Fruškoj gori, znao sam da je ovo sjajna ideja. Dvadeset borova starih preko 30 godina, ravan plac sa pogledom i privatnost koju je davala ova nekretnina trebalo je iskoristiti.
Naravno, očekivao sam gomilu pitanja tipa: kome izavati ovakvu vikendicu, koliko se može zaraditi, nemamo mi novca za renoviranje. Nakon izlaganja moje ideje i detaljnog obrazloženja, uspeo sam da ih nagovorim, posebno Gorana da pokuša napraviti taj iskorak.
Mesec dana mu je trebalo da raskrči i očisti plac, okreči vikendicu, dokupi stvari koje su falile i da krenemo sa oglašavanjem. Odredili smo potencijalnu ciljnu grupu, napravili plan reklamiranja, formirali cenovnik koji je odgovarao ovakvom tipu smeštaja i počeli su da pristižu i prvi gosti.
Goran je konačno počeo raditi, sam se zaposlio, preko naše agencije Real House je izdavao celo leto i svi smo bili zadovoljni.
_________________________________________________________________________________________
Iznajmljivanje kuće za odmor, kuće na dan sa bazenom.
_________________________________________________________________________________________
Nakon samo šest meseci izdavanja vikendice zaradio je više od oca vozača autobusa i majke računovođe u jednoj privatnoj firmi, ali ono gde je najviše profitirao bilo je to što je posta drugačiji čovek, zadovoljan, pun energije i volje za stvaranjem, srećan jel je sam nešto uradio.
Predložio sam mu da zaradu ne troši već da ulaže i dalje u vikendicu, da dodaje sadržaj, podiže nivo, da poboljša uslugu i smeštaj kako bi mogli targetirati veći broj gostiju i postići veće cene.
Sledeće godine me je poslušao da postavi bazen koji je njegovom poslo dao potpunu drugu dimenziju, bazen je neverovatan mamac za kuće na dan koje se izdaju za mini proslave i za porodice sa decom.
Za ceo period od Aprila do Septembra gotovo da nismo imali slobodan vikend. Proslave rođendana, momačke i devojačke večeri, okupljanja prijatelja, porodice sa decom, ljudi su iznajmljivali vikendicu za odmor, a sve više smo imali stranaca. Razradili smo posao koji je Goran voleo i naučio da radi.
Stigao je i da se zaljubi i to u jednu od njegovih gošći iz Liverpula, koja je bila smeštena u vikendici tokom trajanja Exit festivala. Ostali su u kontaktu, intezivirali viđanja, a jednoga dana mi je saopštio da se ženi i odlazi za Englesku. Dobija posao na matematičkom fakultetu i sjane uslove, pitao je šta da radi sa vikendicom.
_________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________
Predložio sam mu da prodamo vikendicu ali ne klasična prodaja vikendice, već prodaja razrađenog posla. Dobra reklama i opet ciljani kupci rezultirali su prodajom vikendice za 58000 evra, samo tri godine od kada smo se sreli i procenili vikendicu na 15000 evra. Prodali smo je ženi koja je nastavila da se bavi istim poslom.
Goran je postao čovek, ima sjajnu porodicu, jedan je od vodećih profesora na fakultetu u Liverpulu, ostvaren čovek zahvaljujući jednoj maloj ideji i dedinoj vikendici.
Goran je na žalost izmišljen lik u ovoj priči, ali ovakvih Gorana danas je u Srbiji mnogo, ljudi bez ideja, entuzijazma, energije, bez želje da učine nešto.
Ja se bavim nekretninama, obilazim Frušku goru, ulazim u mnoge stanove po Novom Sadu i srećem ljude koji imaju nekretninu ali nemaju ideju šta sa njom da rade. Potrebno je samo malo otvoriti oči i pokrenuti se.
Mnogima smo već dali ideju, razradili posao i uspešno ih reklamiramo i dalje.
Pogledajte kuće za odmor koje mi reklamiramo.
Ako Vam je potrebna ideja, savet, konsultacija i dobra reklama za vaš smeštaj ili već imate razrađen posao a potreban Vam je saradnik sa dodatnom vizijom u ovom poslu, slobodno nas kontaktirajte o svim vidovima i uslovima saradnje stojimo na raspolaganju.
P.S. Nemojte zaboraviti da nas posetite na:
Instagram | Facebook | Youtube | Twitter
[et_social_share] [fblike]