Kako pokrenuti tržište nekretnina administrativnim putem bio je veliki izazov kada je ekonomska kriza pre nekoliko godina pogodila svetsku ekonomiju, a najveću svojiu snagu je pokazala na tržištu nekretnina. One zemlje koje su ekonomski jače i snažnije brže izlaze iz krize , a njihovga tržišta nekretnina se brže oporavljaju. Sa druge strane imamo zemlje poput Grčke, Portigala, Španije, Kipra gde je tržište nekretnina igralo jednu od ključnih uloga u celokupnoj ekonomiji zemalja, donosilo respektabilne prihode, omogućavalo ekonomski rast i nova radna mesta, a kriza je to isto tržište razorila.Kako u tim zemljama podići tržište, pospešiti prodaju i izgradnju novih nekretnina usled velike nezaposlenosti i nagomilanih ekonomskih problema. Pojavio se veliki broj neprodatih nekretnina cene su padale i do 50% ali kupaca i dalje nije bilo.
Da bi pokrenuli situaciju na bolje i oživeli tržište shvatili su da jedino preko direktnih stranih investicija mogu nešto značajnije uraditi, a pri tome iskorišćavajući svoje članstvo u EU.
Naime, nekoliko pomenutih zemalja rešenje je pronašlo u donošenju imigracionih propisa tzv. “Zlatna viza” koja omogućuje svim ivestitorima koji ne dolaze iz zemalja EU da kupovinom nekretnine dobiju boravišne vize u toj zemlji koja daje mogućnost i slobodnog kretanja u svim zemljama Šengenskog sporazuma.
Tako je npr. u Portugalu i Španiji potrebno da kupite nekretninu za minimum 500. 000 € i dobijete “zlatnu vizu, na Kipru je ta cifra 300.000 €, a u Grčkoj već od 250.000 €.
Ovu mogućnost su iskoristili pre svega bogati Kinezi, Indijci, Rusi, u Portugalu je čak 80% od ukupnog broja onih koji su vizu dobili Kinezi.
Kao neposredan rezultat ove mere povećao se broj prodaje luksuznih nekretnina, ali sve je veći broj i onih koje to nisu jer u poređenju sa mestima kakva se London, Pariz i slični, gde su do sada samo bogati uglavnom kupovali pre svega zbog visokih cena nekretnina, ovom merom su nekretnine dostupnije i onima koji baš nisu super bogati.
Kao i svaka mera i ova ima svoje pozitivne i negativne strane i nailazi na dobre i loše komentare u tim zemljama, ali sa aspekta tržišta nekretnina i ljudi koji se bave poslovima sa nekretninama, zaključak je da je ta mera spasila tržiše nekretnina u tim zemljama.
Zaključak je jednostavan, možda i naša vlada može iznedriti nekakvog zlatnog aduta.