О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ ОБЈЕКАТА

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се услови, поступак и начин легализације објеката, односно делова објекта изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, услови за издавање употребне дозволе, као и друга питања од значаја за легализацију објеката.

Члан 2.

Овај закон се не примењује на објекте који су изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима којима у време изградње није била прописана обавеза прибављања грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу.

Члан 3.

За објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске дозволе не може се накнадно издати грађевинска дозвола ако је објекат:

1) изграђен, односно реконструисан на земљишту неповољном за грађење (клизишта, мочварно тло и сл.);

2) изграђен, односно реконструисан од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта;

3) изграђен на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес;

4) изграђен у првом степену заштите природног добра, односно у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, односно радови на самом културном добру од изузетног значаја или добру уписаном у Листу светске културне баштине, изграђен у заштитним зонама око војних комплекса и објеката инфраструктуре посебне намене, односно изграђен, реконструисан или дограђен супротно прописима о одбрани којима су прописане посебне обавезе за изградњу објеката, као и других објеката изграђених у заштитним зонама у складу са одредбама посебних закона;

5) изграђен, односно реконструисан, у погледу намене и спратности објекта, као и удаљења од суседних објеката, противно условима прописаним планским документом или одредбама Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу („Службени гласник РС”, број 50/11).

Изузетно од одредбе става 1. тач. 5) овог члана надлежни орган ће накнадно издати грађевинску и употребну дозволу, ако подносилац захтева за легализацију приложи оверену сагласност власника суседног објекта.

Изузетно од одредбе става 1. тач. 3) и 4) овог члана надлежни орган ће накнадно издати грађевинску и употребну дозволу, ако подносилац захтева за легализацију приложи сагласност управљача јавног добра да је предметни објекат у функцији јавне намене, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара.

II. УСЛОВИ, НАЧИН И ПОСТУПАК ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ ОБЈЕКАТА

Члан 4.

Легализација, у смислу овог закона, јесте накнадно издавање грађевинске и употребне дозволе за објекат, односно део објекта који је изграђен, односно реконструисан или дограђен без грађевинске дозволе, односно који се користи без употребне дозволе.

Члан 5.

Грађевинска, односно употребна дозвола, издаће се, у складу са овим законом, за објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, до дана ступања на снагу овог закона.

Грађевинска, односно употребна дозвола из става 1. овог члана може се издати и за објекте изграђене на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта на којима је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта.

Члан 6.

Кад орган надлежан за издавање грађевинске дозволе утврди да објекат који се користи, односно објекат чија је изградња завршена без грађевинске дозволе, односно без одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта испуњава прописане услове за грађење и коришћење, грађевинску и употребну дозволу може издати једним решењем.

Члан 7.

Грађевинска и употребна дозвола за стамбени објекат који се састоји од више посебних делова, стамбено пословни објекат или пословни објекат, преко 300m² бруто развијене грађевинске површине и који испуњава прописане услове за грађење и коришћење, издаће се једним решењем.

Решење из става 1. овог члана садржи спецификацију посебних делова објекта.

Накнаду за уређивање грађевинског земљишта за објекат из става 1. овог члана плаћају власници посебних физичких делова објекта (станова, пословног простора, гаража и др.) кроз плаћање накнаде за уређивање грађевинског земљишта која се односи на сваки од посебних физичких делова објекта.

Члан 8.

За објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу до дана ступања на снагу овог закона, који се користи без употребне дозволе, а према налазу комисије коју образује орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, испуњава прописане услове за коришћење, орган надлежан за накнадно издавање грађевинске дозволе издаће употребну дозволу у року од осам дана од дана пријема извештаја комисије о испуњености услова за коришћење објекта.

Налаз из става 1. овог члана доставља се у року од 30 дана од дана образовања комисије надлежној грађевинској инспекцији.

Уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се грађевинска дозвола, односно одобрење за изградњу.

Надлежни орган за издавање грађевинске дозволе образује комисију из става 1. овог члана најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 9.

Грађевински инспектор ће наложити забрану коришћења објекта за који се утврди да не испуњава прописане услове за коришћење.

Решење о забрани коришћења објекта из става 1. овог члана, грађевински инспектор ће донети у року од осам дана од дана достављања налаза комисије из члана 8. став 1. овог закона.

Члан 10.

Грађевинску дозволу за легализацију објеката изграђених без грађевинске дозволе, односно употребну дозволу за објекте који се користе без употребне дозволе издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: надлежни орган).

Органи из става 1. овог члана надлежни су за издавање грађевинске, односно употребне дозволе за легализацију оних објеката за чију изградњу су према закону којим се уређује изградња објеката овлашћени да издају грађевинску дозволу.

Члан 11.

Ако одредбама овог закона није другачије прописано, на решавање по жалби на решење које се доноси на основу овог закона, сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује изградња објеката.

Члан 12.

Легализација објекта у смислу овог закона врши се по захтеву који садржи:

1. геодетски снимак;

2. пројекат изведеног објекта у три примерка;

3) доказ о праву коришћења, својине, односно закупа на грађевинском земљишту, односно доказ о праву својине на објекту;

4) доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта;

5) доказ о уплати административне таксе.

Члан 13.

Пројекат изведеног објекта се израђује за потребе легализације објекта и накнадног прибављања грађевинске дозволе.

Пројекат изведеног објекта за потребе легализације садржи нарочито:

1. ситуационо решење;

2) постојеће стање са висинским котама грађевинске парцеле, положајем суседних катастарских парцела и објеката и називима околних улица;

3) нивелационо решење са приказом спољних димензија објекта;

4) технички извештај;

5) потпис и оверу одговорног пројектанта;

6) сагласност подносиоца захтева на пројекат изведеног објекта;

7) изглед објекта са приказаним висинама венца и највише тачке кровне конструкције;

8) основу свих етажа у погодној размери;

9) карактеристичне подужне и попречне пресеке кроз објекат у погодној размери;

10) потребне изгледе објекта у погодној размери;

11) спецификацију посебних физичких делова објекта (нумерација, намена, нето корисна површина сваког посебног дела објекта, назив етаже на којој се налази);

12) блок шему инсталација са начином прикључења на спољну мрежу;

13) изјаву о степену изграђености и употребљивости објекта.

Степен изграђености објекта обухвата нарочито: изведене грубе грађевинске радове са формираним конструктивним склопом, односно податке да објекат поседује носеће елементe.

Члан 14.

Посебна врста пројекта изведеног објекта за потребе легализације израђује се за: породичне стамбене објекте до 300m² бруто развијене грађевинске површине, стамбене објекте преко 300m² бруто развијене грађевинске површине, стамбено пословне објекте, пословне објекте, производне објекте и објекте нискоградње.

Члан 15.

Пројекат изведеног објекта за потребе легализације породичног стамбеног објекта до 300 m² бруто развијене грађевинске површине садржи нарочито:

1. основе и карактеристичне пресеке објекта;

2. технички извештај;

3. потпис и оверу одговорног пројектанта;

4. сагласност подносиоца захтева на пројекат изведеног објекта.

Члан 16.

Пројекат изведеног објекта за потребе легализације за стамбене објекте преко 300m² бруто развијене грађевинске површине, стамбено пословне објекте и производне објекте садржи:

1) ситуационо решење;

2) постојеће стање са висинским котама грађевинске парцеле, положајем суседних катастарских парцела и објеката и називима околних улица;

3) нивелационо решење са приказом спољних димензија објекта;

4) технички извештај;

5) потпис и оверу одговорног пројектанта;

6) сагласност подносиоца захтева на пројекат изведеног објекта;

7) основе и карактеристичне пресеке објекта;

8) изглед објекта са приказаним висинама венца и највише тачке кровне конструкције;

9) основу свих етажа у погодној размери;

10) карактеристичне подужне и попречне пресеке кроз објекат у погодној размери;

11) потребне изгледе објекта у погодној размери;

12) спецификација посебних физичких делова објекта (нумерација, намена, нето корисна површина сваког посебног дела објекта, назив етаже на којој се налази);

13) блок шему инсталација са начином прикључења на спољну мрежу;

14) изјаву о степену изграђености и употребљивости објекта.

Члан 17.

Пројекат изведеног објекта за потребе легализације објеката комуналне инфраструктуре или подземног линијског инфраструктурног објекта, поред садржине прописане у члану 13. овог закона, садржи и друге податке који су карактеристични за ту врсту објеката (извод из катастра подземних инсталација, снимак трасе постојећег вода и др.).

Члан 18.

Пројекат изведеног објекта за потребе легализације објеката нискоградње, поред садржине прописане у члану 13. овог закона, садржи и друге податке који су карактеристични за ту врсту објеката (подужни профил, карактеристичне попречне профиле, остале приказе у зависности од врсте пројекта).

Члан 19.

Документацију прописану овим законом, на основу писменог овлашћења власника објекта, може обезбедити јединица локалне самоуправе. Уговор о уређивању међусобних односа у погледу прибављања прописане документације закључује се између јединице локалне самоуправе и власника, а ближе услове у вези садржине уговора, трошкова и начина плаћања уређује јединица локалне самоуправе општим актом који доноси у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 20.

Министар надлежан за послове грађевинарства ближе прописује: услове на основу којих се утврђују објекти из члана 3. овог закона; начин израде и садржину пројекта изведеног објекта прописан за поступак легализације, посебне врсте пројеката изведеног објекта; степен изграђености објекта; садржину и начин издавања грађевинске и употребне дозволе за објекте који су предмет легализације.

Министар надлежан за послове грађевинарства подзаконски акт из става 1. овог члана донеће у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 21.

Када је предмет легализације надзиђивање, претварање заједничких просторија зграде у стан или пословни простор или припајање заједничких просторија суседном стану, као доказ о решеним имовинско правним односима прилаже се уговор закључен у складу са одредбама закона којим се уређује одржавање стамбених зграда.

Ако је право својине на објекту, односно грађевинском земљишту уписано у складу са законом којим се уређују посебни услови за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, као доказ о решеним имовинско правним односима прилаже се оверена копија решења о упису права својине.

Као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, сматра се:

1) за објекат изграђен на земљишту у својини другог лица правоснажна судска пресуда којом је утврђено право својине на земљишту, коју власник прибави у складу са прописима о својинским односима;

2) за објекат изграђен на грађевинском земљишту – уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта који је закључен до 13. маја 2003. године и оверен од стране надлежног суда између тадашњег корисника и подносиоца захтева;

3) уговор о куповини објекта или објекта у изградњи оверен од стране надлежног суда, између власника односно корисника и подносиоца захтева;

4) уговор о суинвестирању изградње објекта оверен од стране надлежног суда, између власника односно корисника и подносиоца захтева;

5) правоснажно решење о наслеђивању;

6) правоснажно решење о статусној промени привредног друштва из кога се на неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца захтева.

Члан 22.

Надлежни орган, по извршеној провери испуњености услова из чл. 3. и 5. oвог закона, утврђује да ли је уз захтев поднета прописана документација, односно сви докази прописани овим законом, и о томе обавештава подносиоца захтева. Рок за обавештавање подносиоца захтева је 30 дана, писаним путем.

Доказ о уређивању међусобних односа са органом, односно организацијом која уређује грађевинско земљиште доставља се када власник бесправно изграђеног објекта од надлежног органа добије обавештење о могућности легализације.

Ако уз захтев нису поднети сви докази прописани овим законом, надлежни орган је дужан да у року од 30 дана обавести подносиоца захтева и затражи да се документација допуни у року који не може бити дужи од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 23.

Ако у року, који не може бити дужи од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, подносилац захтева не достави сву потребну документацију, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 1. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана oд дана достављања.

Против закључка из става 1. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана уредног уручења може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 1. овог члана доставља се надлежној грађевинској инспекцији.

Члан 24.

Када надлежни орган утврди да је уз захтев поднета сва прописана документација и докази, приступа одлучивању о могућности легализације, у складу са овим законом.

Ако надлежни орган утврди да не постоји могућност легализације, решењем ће одбити захтев.

На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања, а ако је решење донело надлежно министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, може се тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 2. овог члана доставља се без одлагања надлежној грађевинској инспекцији.

Члан 25.

Ако надлежни орган утврди да постоји могућност легализације, обавештава подносиоца захтева да у року од 30 дана од дана достављања обавештења достави доказ о подношењу захтева за уређивање међусобних односа са органом, односно организацијом која уређује грађевинско земљиште.

По достављању доказа да су уређени међусобни односи са органом, односно организацијом која уређује грађевинско земљиште, надлежни орган у року од 15 дана издаје решење о грађевинској дозволи.

Ако надлежни орган утврди да бесправно изграђени објекат испуњава прописане услове за грађење и коришћење, грађевинску и употребну дозволу може издати једним решењем.

Против решења из ст. 2. и 3. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана, а ако је решење донело надлежно министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, може се тужбом покренути управни спор.

Правноснажно решење из ст. 2. и 3. овог члана представља основ за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима.

Члан 26.

Ако подносилац захтева не достави доказ из члана 25. став 1. овог закона у прописаном року, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 1. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од достављања, а ако је закључак донело министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, може се тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 1. овог члана доставља се без одлагања надлежној грађевинској инспекцији.

Члан 27.

Надлежни орган уручује два примерка решења из члана 25. овог закона подносиоцу захтева, а један примерак доставља надлежној грађевинској инспекцији.

Један примерак решења и документацију на основу које је издато решење задржава надлежни орган.

Надлежни орган води службену евиденцију о издатим решењима из члана 25. овог закона, а списак издатих решења се објављује и у електронском облику и доступан је за јавност и путем интернета.

III. НАКНАДА ЗА УРЕЂИВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Члан 28.

Власник објекта изграђеног без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу плаћа накнаду за уређивање грађевинског земљишта.

Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта утврђује се на основу следећих критеријума: степена комуналне опремљености, годишњих програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, намене и површине објекта.

Јединица локалне самоуправе прописује мерила за обрачун висине накнаде за уређивање грађевинског земљишта на основу критеријума из става 2. овог члана.

Члан 29.

Јединица локалне самоуправе може да пропише умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта за власника бесправно изграђеног породичног стамбеног објекта или стана у стамбеној згради, који је изградњом или куповином трајно решавао своје стамбено питање и ако он или чланови његовог породичног домаћинства немају другу непокретност за становање, ако је власник породичног стамбеног објекта инвалид, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи.

Породичним домаћинством у смислу става 1. овог члана сматрају се лица која са власником објекта изграђеног без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу живе у заједничком домаћинству (брачни друг или лице које са власником објекта живи у ванбрачној заједници, деца рођена у браку или ван брака, усвојена или пасторчад и друга лица која је власник објекта или његов брачни друг дужан да по закону издржава а која са њим станују у истом стану, односно породичној стамбеној згради).

Члан 30.

Јединица локалне самоуправе може да пропише умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта за власнике објекта изграђеног без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу који су извршили опремање грађевинског земљишта сопственим средствима или средствима месног самодоприноса, сразмерно учешћу у опремању.

Члан 31.

Накнада за уређивање грађевинског земљишта може се извршити једнократном уплатом или се може платити на једнаке месечне рате на период који не може бити дужи од 20 година.

Члан 32.

Јединица локалне самоуправе дужна је да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе општи акт којим ће ближе уредити мерила за одређивање висине накнаде, услове под којима се може остварити право на умањење накнаде, као и услове и начин плаћања те накнаде.

IV. РУШЕЊЕ

Члан 33.

Рушење објеката који су изграђени, односно реконструисани или дорађени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу до дана ступања на снагу овог закона, неће се извршавати до правноснажно окончаног поступка легализације.

Грађевински инспектор ће донети без одлагања решење о рушењу објекта ако решење о рушењу није донето и ако утврди да се објекат ради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе после ступања на снагу овог закона.

Власници објеката који су поднели захтеве у складу са овим законом који нису правноснажно решени, а на којима је причињена штета услед земљотреса, поплава, клизишта, пожара или других елементарних непогода, могу предузети неопходне радове у циљу заштите објеката од даљег пропадања и наставити поступак легализације.

Члан 34.

Правноснажним окончањем поступка којим се одбацује или одбија захтев за легализацију, стичу се услови за рушење објекта, односно његовог дела.

Правноснажни акт из става 1. овог члана надлежни орган без одлагања, а најкасније у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Грађевински инспектор је дужан да одмах по пријему акта из става 1. овог члана, а најкасније у року од три дана, донесе решење о рушењу објекта, односно дела објекта, ако такво решење није донето.

V. ПРИКЉУЧЕЊЕ НА ИНФРАСТРУКТУРУ

Члан 35.

Објекат који је изграђен до дана ступања на снагу овог закона може привремено, до правоснажног окончања поступка легализације, бити прикључен на електроенергетску, гасну и мрежу електронских комуникација, или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију.

Ако објекат из става 1. овог члана не буде легализован у складу са овим законом, грађевински инспектор је дужан да без одлагања, а најкасније у року од три дана по добијању акта из члана 34. овог закона, примерак тог акта достави јавном комуналном предузећу или привредном друштву које је привремено прикључило објекат на своју мрежу, односно инфраструктуру.

Јавно комунално предузеће или привредно друштво дужно је да по пријему акта из става 2. овог члана, без одлагања, искључи објекат са мреже односно инфраструктуре на коју је привремено прикључен у складу са ставом 1. овог члана.

VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 36.

Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ јавно комунално предузеће, привредно друштво или друго правно лице, које по пријему акта којим се одбацује или одбија захтев за легализацију не искључи објекат са мреже односно инфраструктуре на коју је привремено прикључен (члан 35).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у јавном предузећу, привредном друштву или другом правном лицу, новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.

Пријаву за привредни преступ из става 1. овог члана подноси надлежни грађевински инспектор.

Члан 37.

Новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара или казном затвора до 60 дана казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако:

1. не изда употребну дозволу у прописаном року (члан 8);

2) не наложи забрану коришћења објекта у прописаном року за који се утврди да не испуњава прописане услове за коришћење (члан 9);

3) не донесе решење у прописаном року о рушењу објекта, односно дела објекта (члан 34);

4) не достави у прописаном року акт којим се одбацује или одбија захтев за легализацију (члан 34).

За поновљени прекршај из става 1. овог члана учиниоцу ће се изрећи казна затвора до 30 дана.

VII. НАДЗОР

Члан 38.

Надзор над извршавањем одредаба овог закона врши министарство надлежно за послове грађевинарства.

Ако одредбама овог закона није другачије прописано, на инспекцијски надзор сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује изградња објеката.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 39.

Поступци за легализацију започети до дана ступања на снагу овог закона по захтевима који су поднети до 11. марта 2010. године а који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 40.

Поступак легализације покреће се по захтеву власника бесправно изграђеног објекта, односно његовог дела, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Захтеви и пријаве за легализацију поднети до 11. марта 2010. године, сматрају се захтевима у смислу овог закона.

Члан 41.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

О ПОСРЕДОВАЊУ У ПРОМЕТУ И ЗАКУПУ НЕПОКРЕТНОСТИ

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и начин обављања посредовања у промету и закупу непокретности, као и надзор над применом овог закона.

Примена другог закона

Члан 2.

На питања која нису овим законом посебно уређена, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Значење појединих израза

Члан 3.

Поједини изрази који се употребљавају у овом закону имају следеће значење:

1. посредовање у промету и закупу непокретности је делатност која обухвата послове проналажења ради довођења у везу са налогодавцем друге уговорне стране, која би са њим преговорала о закључењу, односно закључила уговор о промету или закупу непокретности, а који се обављају уз новчану накнаду (у даљем тексту: посредовање);
2. посредник је привредно друштво, односно предузетник који има седиште у Републици Србији и који је уписан у Регистар посредника;
3. Регистар посредника је регистар који у писаној и електронској форми води министарство надлежно за послове трговине (у даљем тексту: министарство).

II. УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСРЕДОВАЊА

Упис у Регистар посредника

Члан 4.

Упис у Регистар посредника врши се на захтев лица које тражи упис у тај регистар (у даљем тексту: подносилац захтева).

Подносилац захтева може да започне обављање посредовања даном доношења решења о упису у Регистар посредника, који се сматра даном уписа у тај регистар.

Решење о упису у Регистар посредника доноси министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар), у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Услови за упис у Регистар посредника

Члан 5.

Услови за упис у Регистар посредника су:

1. да предузетник или најмање једно физичко лице које оснива привредно друштво, односно други члан привредног друштва, или најмање један запослени, односно најмање једно лице које је ангажовано ван радног односа (у даљем тексту: ангажовано лице) има положен стручни испит из члана 11. овог закона;
2. важећи уговор о осигурању закључен у складу са чланом 13. овог закона;
3. одговарајући пословни простор у складу са чланом 14. овог закона;
4. да није изречена заштитна мера из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона, која је на снази у време подношења захтева.

Подаци који се уписују у Регистар посредника

Члан 6.

У Регистар посредника уписују се и воде подаци о:

1. посредницима (пословно име, адреса седишта и огранка, порески идентификациони број, матични број и др.);
2. запосленима, односно ангажованим лицима са положеним стручним испитом из члана 11. овог закона;
3. адреси пословног простора из члана 14. овог закона;
4. изреченим заштитним мерама из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона.

Јавност Регистра посредника

Члан 7.

Регистар посредника је јаван и сва лица могу бесплатно да изврше увид у податке који се воде у Регистру посредника, без ограничења.

Министарство објављује Регистар посредника на интернет страници министарства.

Промене података у Регистру посредника

Члан 8.

Посредник је дужан да пријави сваку промену података који се евидентирају у Регистру посредника у року од седам дана од дана настанка промене, ради уписа промене у Регистар посредника.

Министарство по службеној дужности врши промене података у Регистру посредника, на основу података којима располажу државни органи у склопу службених евиденција, као и података из надзора који се спроводи у складу са овим законом.

Извод из Регистра посредника

Члан 9.

На захтев заинтересованог лица, министарство издаје извод из Регистра посредника, у року од три дана од дана пријема захтева.

Брисање из Регистра посредника

Члан 10.

Посредник се брише из Регистра посредника:

1. ако престане да постоји неки од услова из члана 5. став 1. тач. 1), 2) или 3) овог закона;
2. на лични захтев.

Решење о брисању из Регистра посредника доноси министар, а на основу података из јавних евиденција, као и података утврђених у поступку надзора.

Стручни испит

Члан 11.

Стручна оспособљеност за обављање послова посредовања утврђује се полагањем стручног испита (у даљем тексту: стручни испит).

Физичко лице које полаже стручни испит мора да има пребивалиште на територији Републике Србије и најмање IV степен стручне спреме.

Физичком лицу које положи стручни испит издаје се уверење о положеном стручном испиту.

Министарство води евиденцију о издатим уверењима из става 3. овог члана.

Средства остварена од уплата за полагање стручног испита су приход буџета Републике Србије.

Забрана неовлашћеног обављања посредовања
и сукоб интереса

Члан 12.

Забрањено је да правно или физичко лице које није уписано у Регистар посредника обавља посредовање.

Забрањено је да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит.

Забрањено је да физичко лице које има положен стручни испит истовремено обавља послове посредовања за два или више посредника, односно услуге у вези са послом који је предмет посредовања, као и да обавља друге радње које имају за циљ довођење у везу лица ради промета или закупа непокретности, осим уз писану сагласност свих посредника који учествују у том послу и ако су налогодавци и лица која ће евентуално закључити посредовани посао са налогодавцима обавештени о томе.

Ако физичко лице које има положен стручни испит поступа супротно забрани из става 3. овог члана, оштећени посредник може да захтева накнаду штете.

Уговор о осигурању од одговорности за штету

Члан 13.

Посредник је дужан да са друштвом за осигурање које има седиште у Републици Србији има важећи уговор о осигурању од одговорности за штету која би могла да настане за налогодавца услед неиспуњења уговорних обавеза преузетих уговором о посредовању из члана 15. овог закона, као и обавеза прописаних чланом 16. овог закона.

За штету коју би посредник могао да проузрокује налогодавцу обављањем посредовања свота осигурања износи минимално 15.000,00 евра у динарској противвредности по једном осигураном случају, односно укупно минимално 45.000,00 евра у динарској противвредности за све одштетне захтеве у једној години осигурања.

Пословни простор и опрема

Члан 14.

Посредник обавља посредовање у одговарајућем пословном простору са одговарајућом опремом, који испуњавају минималне техничке услове и који су функционално издвојени од стамбеног простора.

III. НАЧИН ОБАВЉАЊА ПОСРЕДОВАЊА

Уговор о посредовању

Члан 15.

Посредовање се врши на основу уговора о посредовању у промету, односно закупу непокретности (у даљем тексту: уговор о посредовању), који закључују налогодавац и посредник.

Налогодавац може да буде продавац, купац, закуподавац или закупац, односно пуномоћник неког од тих лица.

Уговор о посредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о посредовању поред права и обавеза посредника и налогодавца, нарочито садржи податке о посреднику и броју под којим је уписан у Регистар посредника, налогодавцу, врсти и битним елементима правног посла у циљу чијег закључења посредник посредује, о висини, начину и року плаћања посредничке накнаде, року важења уговора и врсти и висини трошка додатних услуга, уколико су уговорене.

Обавезе посредника

Члан 16.

Посредник се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обављати следеће:

1) настојати да нађе и доведе у везу с налогодавцем лице ради закључивања посла који је предмет уговора о посредовању;

2) дати налогодавцу објективно мишљење о цени непокретности или износу закупнине непокретности у складу са њеним карактеристикама, приликама на тржишту, као и другим релевантним околностима;

3) извршити увид у исправе којима се доказује право својине или друго стварно право на непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, и упозорити налогодавца нарочито на:

(1) могуће ризике у вези са уписом предметне непокретности у регистре непокретности;

(2) уписана права, односно терете на предметној непокретности;

(3) постојање права прече куповине и ограничења у правном промету у складу са посебним прописима;

4) обавити потребне радње ради презентације непокретности на тржишту, поставити оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности на одговарајући начин и извршити све друге радње договорене уговором о посредовању које прелазе уобичајену презентацију, а за шта има право на посебне, унапред исказане трошкове;

5) омогућити преглед непокретности;

6) посредовати у преговорима и настојати да дође до закључивања уговора;

7) чувати податке о личности налогодавца и по писаном налогу налогодавца чувати као пословну тајну податке о непокретности у вези са чијим прометом, односно закупом посредује, или у вези с том непокретности или с послом за који посредује;

8) обавестити налогодавца о свим околностима од значаја за предметни посао које су му познате или му морају бити познате.

Евиденција о посредовању

Члан 17.

Посредник води евиденцију о посредовању.

Евиденција из става 1. овога члана садржи податке о уговорима о посредовању из члана 15. овог закона и уговорима о потпосредовању из члана 29. овог закона, а нарочито податке о налогодавцу, непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, исходу посредовања и посредничкој накнади.

Оглашавање

Члан 18.

Посредник је дужан да приликом оглашавања у вези са прометом, односно закупом непокретности који су предмет посредовања, у средствима јавног информисања, у свом пословном простору или на другим местима где је дозвољено оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности, поред података о свом пословном имену и броју под којим је уписан у Регистар посредника, огласи податке о цени, локацији, површини и структури непокретности.

Забрањено је оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности за чији промет, односно закуп посредник нема закључен уговор о посредовању, односно уговор о потпосредовању.

Пажња у правном промету

Члан 19.

Посредник у обављању посредовања, односно других радњи у вези са послом који је предмет посредовања, мора поступати са пажњом доброг привредника.

Право на посредничку накнаду

Члан 20.

Посредник стиче право на посредничку накнаду у моменту закључења уговора за који је посредовао, осим ако посредник и налогодавац нису уговорили да се право на посредничку накнаду стиче у моменту закључења предуговора за који је посредник посредовао.

Посредник не може захтевати делимично плаћање посредничке накнаде унапред, односно пре закључења предуговора, односно уговора за који је посредовао у складу са ставом 1. овог члана.

Трошкове додатних услуга у вези са послом који је предмет посредовања посредник може наплатити, ако је то изричито наведено у уговору о посредовању.

Након престанка важења уговора о посредовању посредник има право на накнаду у складу са одредбама члана 27. ст. 5, 6. и 7. овог закона, ако није другачије уговорено.

Посредник, односно потпосредник нема право на накнаду за посредовање ако са налогодавцем у своје име, као уговорна страна, закључи уговор који је предмет посредовања, односно ако такав уговор с налогодавцем закључи лице са положеним стручним испитом које за посредника, односно за потпосредника обавља послове посредовања.

Рачун за услуге посредника

Члан 21.

Рачун за извршене услуге посредник може испоставити у складу са уговором о посредовању.

Овлашћење за закључење уговора о промету или закупу непокретности

Члан 22.

Посредник може, када је за то посебно овлашћен, да у име и за рачун налогодавца закључи предуговор, односно уговор о промету непокретности, односно уговор о закупу непокретности.

Овлашћење из става 1. овог члана се посебно издаје у законом прописаном облику.

Обавезе налогодавца

Члан 23.

Налогодавац се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обавити следеће:

1) обавестити посредника о свим околностима које су од значаја за обављање посредовања;

2) дати посреднику на увид оригинале исправа које доказују његово право на непокретности која је предмет промета, односно упозорити посредника на све уписане и неуписане терете који постоје на непокретности;

3) посреднику и лицу заинтересованом за закључење правног посла омогућити разгледање непокретности, на договорени начин и у договорено време;

4) обавестити посредника о свим битним подацима о непокретности, што посебно укључује тачне податке о цени, локацији, структури непокретности и др;

5) предати посреднику оверене копије свих исправа којима доказује право својине на непокретности која је предмет посредовања, приликом закључења посредованог правног посла – предуговора или главног уговора у вези са прометом или закупом непокретности;

6) исплатити посреднику уговорену посредничку накнаду, и ако је то посебно уговорено, надокнадити посреднику друге трошкове настале током посредовања;

7) обавестити посредника о свим променама у вези са посредованим послом, а посебно о променама у вези са правима на непокретности, роковима и ценом, а све у року од три дана од дана настале промене.

Ако налогодавац да налог за посредовање или закључи уговор о посредовању противно начелу савесности и поштења, дужан је да надокнади трошкове настале током посредовања, који не могу бити већи од уговорене посредничке накнаде за посредовани посао.

Ништавост обавезе приступања преговорима

Члан 24.

Налогодавац није дужан да приступи преговорима за закључење посредованог посла с лицем које је посредник пронашао, нити да закључи посредовани правни посао, а одредба уговора о посредовању којом је уговорено другачије, ништава је.

Анонимни налогодавац

Члан 25.

Посредник који послове посредовања обавља за налогодавца који жели да остане анониман, дужан је да не открива идентитет налогодавца, у складу са условима из уговора о посредовању, а најкасније до закључења посредованог правног посла.

Клаузула о анонимном налогодавцу се изричито уговара.

Ексклузивно посредовање

Члан 26.

Налогодавац се може обавезати изричитим уговарањем клаузуле о ексклузивном посредовању, да у уговореном року неће ангажовати другог посредника за посредовање у вези са одређеном непокретности.

Ако за време важења клаузуле о ексклузивном посредовању налогодавац закључи правни посао у вези са непокретношћу из става 1. овог члана, за који је посредовао други посредник, дужан је да посреднику са којим је уговорио ексклузивно посредовање на име накнаде штете плати износ уговорене посредничке накнаде.

Посредник је дужан да посебно упозори налогодавца на значење и правне последице клаузуле о ексклузивном посредовању из става 1. овог члана.

Престанак важења уговора о посредовању

Члан 27.

Уговор о посредовању престаје да производи правна дејства протеком рока на који је закључен, закључењем правног посла за који је посредовано или отказом у писаном, односно електронском облику, у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Ако није другачије уговорено, уговор о посредовању се закључује на годину дана.

Отказ уговора о посредовању не мора бити образложен и има правно дејство моментом достављања посреднику.

На отказ уговора о посредовању сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи у делу који се односи на опозивање налога за посредовање.

Налогодавац је дужан да надокнади посреднику настале трошкове само ако је изричито уговорено да их сноси налогодавац без обзира на успех посредовања.

Ако након престанка важења уговора о посредовању на основу отказа налогодавца, а у року не дужем од месец дана од дана престанка важења уговора, налогодавац закључи правни посао који је непосредна последица посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да посреднику плати уговорену посредничку накнаду у целини, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Ако под условом и у року из става 6. овог члана, налогодавац закључи правни посао који је у значајној мери резултат посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да плати посреднику сразмерну посредничку накнаду, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Општи услови пословања

Члан 28.

Посредник је дужан да одреди опште услове пословања у складу с овим законом и другим прописима.

Општи услови пословања нарочито садрже:

1. износ посредничке накнаде, односно начин одређивања износа посредничке накнаде;
2. опис послова које је посредник дужан да обави у замену за посредничку накнаду;
3. врсту и висину трошкова за додатне услуге.

Посредник је обавезан да у свом пословном простору на видном месту истакне своје опште услове пословања, који су саставни део уговора о посредовању.

Уговор о потпосредовању

Члан 29.

Посредник може уговором о потпосредовању пренети своја права и обавезе из уговора о посредовању, у целини или делимично, на другог посредника, ако се налогодавац са овим изричито сагласио у уговору о посредовању.

Уговор о потпосредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о потпосредовању садржи начин и услове преноса права и обавеза из става 1. овог члана, исплате посредничке накнаде и отказа уговора.

Посредник је дужан да копију уговора о потпосредовању преда налогодавцу у року од три дана од дана закључења тог уговора.

Овлашћења

Члан 30.

Министар ближе прописује:

1. облик, садржину и начин вођења Регистра посредника из члана 3. став 1. тачка 3) овог закона;
2. образац захтева за упис у Регистар посредника из члана 4. став 1. овог закона;
3. образац извода из Регистра посредника из члана 9. овог закона;
4. садржину, облик и начин вођења евиденције из члана 11. став 4;
5. минималне техничке услове за простор и опрему из члана 14. овог закона;
6. облик, садржину, начин вођења и рок чувања евиденције о посредовању из члана 17. овог закона.

Министар ближе прописује, уз претходну сагласност министра надлежног за послове финансија, програм и начин спровођења полагања стручног испита, висину таксе за полагање стручног испита, износ накнаде за рад чланова комисије, као и садржину и облик уверења о положеном стручном испиту из члана 11. овог закона.

IV. НАДЗОР

Члан 31.

Надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

Инспекцијски надзор врши министарство преко тржишног инспектора, на основу овлашћења прописаних законом којим се уређује трговина.

V. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји и заштитне мере

Члан 32.

Новчаном казном у висини од двоструке до петоструке вредности уобичајене посредничке накнаде казниће се за прекршај правно лице, предузетник, физичко лице, односно одговорно лице у правном лицу, ако обавља посредовање супротно забрани из члана 12. став 1. овог закона.

Уз прекршајну казну из става 1. овог члана, правном лицу, предузетнику или физичком лицу се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до три године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 33.

Новчаном казном од 100.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1. не пријави или не пријави благовремено промену података у складу са чланом 8. став 1. овог закона;
2. за послове посредовања запосли или ван радног односа ангажује лице супротно забрани прописаној чланом 12. став 2. овог закона;
3. послује у пословном простору који не испуњава услове из члана 14. овог закона;
4. обавља посредовање без закљученог уговора о посредовању у складу са чланом 15. овог закона;
5. не води, односно не води тачно и потпуно евиденцију о посредовању у складу са чланом 17. овог закона;
6. постави оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности супротно одредби члана 18. овог закона;
7. оствари посредничку накнаду супротно одредбама члана 20. ст. 2. и 5. овог закона;
8. не поступи у складу са обавезом прописаном чланом 26. став 3. овог закона;
9. не истакне опште услове пословања на начин прописан у члану 28. став 3. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара.

Уз прекршајну казну из става 1. тач. 2), 4) и 5) овог члана, правном лицу или предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

VI. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 34.

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања закона на снагу.

Члан 35.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 11. које се примењују по истеку 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона и одредаба чл. 4 – 10. и члана 13. које се примењују по истеку 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Porezima na imovinu, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) porez na imovinu;

2) porez na nasleđe i poklon;

3) porez na prenos apsolutnih prava.

POREZ NA IMOVINU

Predmet oporezivanja

Član 2.

Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari;

2) – brisana –

3) pravo stanovanja;

4) – brisana –

5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;

5a) pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari;

6) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini površine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.

Porez na imovinu na prava na građevinskom zemljištu iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana plaća se na razliku njegove površine i površine od 10 ari. 

Član 3.

Poreski obveznik

Član 4.

Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.

U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.

Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.

U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.  

Poreska osnovica

Član 5.

Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, osim poljoprivrednog i šumskog zemljišta, poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji, je vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Visinu vrednosti nepokretnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: organ jedinice lokalne samouprave), s tim što se ona, osim za zemljište, istekom svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, umanjuje za amortizaciju po stopi od 0,8% primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%.

Za nepokretnost poreskog obveznika iz stava 1. ovog člana, izgrađenu, odnosno stečenu u toku godine, za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza je  vrednost odgovarajuće nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu, utvrđena u skladu sa ovim zakonom.  

Član 6.

Vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata.

Osnovni elementi jesu:

1) korisna površina;

2) prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine.

Korektivni elementi jesu:

1) lokacija nepokretnosti;

2) kvalitet nepokretnosti;

3) drugi elementi koji utiču na tržišnu vrednost nepokretnosti. 

Član 7.

Osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta poreskog obveznika iz člana 5. stav 1. ovog zakona, u smislu ovog zakona, je petostruki iznos godišnjeg katastarskog prihoda od tog zemljišta, prema poslednjem podatku organizacije nadležne za poslove katastra na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.

Osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta i drugih nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama, u skladu sa propisima, sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.

Za nepokretnost koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, odnosno stekne, u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza je njena vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika. 

Član 7a

Državni organi i organizacije, kao i organi teritorijalne autonomije, dužni su da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.

Organ jedinice lokalne samouprave ne plaća takse, naknade i druge troškove, za podatke koje pribavlja od organa iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu  

Član 8.

– brisan –

Član 9.

Način i postupak utvrđivanja poreske osnovice iz čl. 5. do 7. ovog zakona bliže uređuje ministar finansija.

Nastanak poreske obaveze

Član 10.

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava, odnosno danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole ili danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način

Poreske stope

Član 11.

Stope poreza na imovinu iznose:

1) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige – do 0,4%

2) na prava na zemljištu kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige – do 0,30%

3) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim na zemljištu:

U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope, ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa iz stava 1. ovog člana, porez na imovinu utvrdiće primenom najviše odgovarajuće poreske stope iz stava 1. ovog člana na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji ne vodi poslovne knjige.

Poreska oslobođenja

Član 12.

Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:

1) u državnoj i drugim oblicima javne svojine koje koriste državni organi i organizacije i organi, organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, kao i direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno na dobra u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije;

2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;

3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica, koje su namenjene i isključivo se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti;

4) koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene;

5) – brisana –

6) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina, računajući od početka privođenja nameni;

7) puteve, lučke obale i lukobrane, brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane (vodoustave), objekte za odvodnjavanje;

8) građevinsko zemljište – za površinu pod objektom na koji se porez plaća;

9) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava, osim ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod;

10) objekte obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;

11) objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti;

12) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu.

Porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne plaća obveznik kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od 400.000 dinara.

Odredbe stava 1. tač. 1) do 11) i stava 2. ovog člana ne primenjuju se na nepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.

Trajnim davanjem drugim licima, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.

Porez na imovinu ne plaća obveznik – imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona, koju bez naknade ustupi na korišćenje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine,  ako prognano lice i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne ostvaruju prihode, izuzev prihoda od zemljišta koje je predmet oporezivanja.

Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama obveznika, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, evidentirane kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji.

Poreski krediti

Član 13.

Utvrđeni porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 RSD.

Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje, u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Utvrđeni porez na prava na zgrade i stanove površine do 60 m², koji nisu na gradskom građevinskom zemljištu, odnosno na zemljištu u građevinskom području i ne daju se u zakup, a u kojima stanuju samo lica starija od 65 godina, umanjuje se za 75%.

Domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda članova te zajednice.

POREZ NA NASLEĐE I POKLON

Predmet oporezivanja

Član 14.

Porez na nasleđe i poklon plaća se na ukupnu površinu nepokretnosti na kojima su konstituisana prava iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona, koja naslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon.

Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, na upotrebljavanom plovilu, odnosno na upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.

Porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivanja u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. do 9. ovog člana.

Upotrebljavano motorno vozilo, upotrebljavano plovilo, odnosno upotrebljavani vazduhoplov, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, plovilo, odnosno vazduhoplov koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, upisano u propisani upisnik, odnosno u registar ili evidenciju vazduhoplova, na teritoriji Republike Srbije.

Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.

Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se primanje po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno na koje se plaća porez na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana.

Od oporezivanja po ovom zakonu izuzima se prenos dobitka u igri na sreću sa organizatora igre na dobitnika.

Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzimaju se novac, prava, odnosno stvari iz stava 2. ovog člana, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost nasleđa, odnosno poklona, do 30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova.

Poklonom, u smislu ovog zakona, smatra se i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Poreski obveznik

Član 15.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Republike Srbije koji nasledi ili na poklon primi pravo iz člana 14. stav 1. ovog zakona na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 2. ovog zakona je rezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije, ili u inostranstvu.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 2. ovog zakona je nerezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Poreska osnovica

Član 16.

Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave (u daljem tekstu: poreski organ).

Nastanak poreske obaveze

Član 17.

Poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, a ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi – danom prijema poklona.

Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleđivanja ili poklona konstituisano pravo plodouživanja, poreska obaveza nastaje danom prestanka tog prava, osim kada je naslednik odnosno poklonoprimac lice koje je po odredbama ovog zakona oslobođeno obaveze plaćanja poreza na nasleđe i poklon.

Ako se prema zakonu, odnosno rešenju o nasleđivanju prodaja nasleđenih, odnosno na poklon primljenih pokretnih stvari iz člana 14. stav 2., ovog zakona može vršiti samo na osnovu odobrenja nadležnog organa ili po proteku određenog roka, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o dozvoli prodaje, odnosno danom prodaje stvari.

Ako ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju, odluka suda, odnosno drugi pravni osnov prenosa prava iz člana 14. ovog zakona, nisu prijavljeni u smislu člana 35. ovog zakona, ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari, prava ili novca ili priznavanje prava  koja su predmet oporezivanja prema članu 14. ovog zakona.

Poreske stope

Član 18.

Stope poreza na nasleđe i poklon su proporcionalne.

Član 19.

Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja (u daljem tekstu: nasledni red), porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%.

Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.

Poreska oslobođenja

Član 20.

– brisan –

Član 21.

Porez na nasleđe i poklon ne plaća:

1) naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca;

2) naslednik, odnosno poklonoprimac zemljoradnik drugog naslednog reda koji nasleđuje, odnosno prima na poklon imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;

3) naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni, odnosno na poklon primljeni stan, ako je sa ostaviocem odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;

4) poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa;

5) fondacija, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana;

5a) zadužbina, odnosno udruženje, osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine, registrovano u skladu sa zakonom – na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina, odnosno udruženje osnovano;

6) naslednik, odnosno poklonoprimac ambulantnih vozila, specijalnih putničkih vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, kao i putničkih vozila za taksi i “rent a kar” koji su posebno označeni;

7) – brisana –

8) Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao naslednik, odnosno poklonoprimac,

9) – brisana –

10) – brisana –

11) – brisana –

12) primalac donacije po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Republika Srbija, kada je tim ugovorom uređeno da se na dobijen novac, stvari ili prava, neće plaćati porez na poklon;

13) se na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Ako naslednik, odnosno poklonoprimac iz stava 1. tačka 2) ovog člana promeni zanimanje pre isteka pet godina od dana kada je nasledio, odnosno primio na poklon imovinu, dužan je da o promeni zanimanja podnese prijavu nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana nastanka promene.

U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a car” delatnosti, kao i u slučaju poklona ili otuđenja na drugi način bez naknade putničkog vozila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, poklona odnosno otuđenja, da plati porez na nasleđe i poklon koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana naslednik, odnosno poklonoprimac plaća porez na nasleđe i poklon po stopi iz člana 19. stav 1. ovog zakona.

Kada naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda stiče od ostavioca, odnosno poklonodavca iz stava 1. tačka 3) ovog člana istovremeno više od jednog stana, porez na nasleđe i poklon ne plaća se na onaj od nasleđenih, odnosno na poklon primljenih stanova u kome je naslednik, odnosno poklonoprimac imao prebivalište na dan smrti ostavioca, odnosno na dan prijema poklona, a ako ni u jednom od tih stanova nije imao prebivalište – na stan koji je najmanje površine.

Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela, smatra se poklonom u smislu ovog zakona.

Poreski kredit

Član 22.

Rezident Republike Srbije koji nasledi, odnosno na poklon primi, predmet oporezivanja iz člana 14. stav 2. ovog zakona koji se nalazi u inostranstvu, na koje nasleđe, odnosno poklon, je u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen, ima pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama ovog zakona, u visini poreza na nasleđe, odnosno na poklon, plaćenog u toj državi, a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba ovog zakona, na nasleđe, odnosno na poklon, ostvaren u toj državi

Deo četvrti

POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA

Predmet oporezivanja

Član 23.

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu:

1) prava svojine na nepokretnosti;

2) prava intelektualne svojine;

3) – brisana –

4) prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog;

5)  prava korišćenja građevinskog zemljišta;

6) – brisana –

7) prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata.

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se i kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup, na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, radi izgradnje objekata.

Član 24.

Prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. ovog zakona, smatra se i:

1) sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa;

1a) sticanje prava svojine održajem;

2) prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja;

3) – brisana –

3a) prenos celokupne imovine pravnog lica, odnosno dela imovine pravnog lica iz člana 23. ovog zakona, u slučaju statusne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ako su akcionari ili članovi pravnog lica koje prenosi imovinu (pravni prethodnik), uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku, dobili i novčanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti akcija, odnosno udela ili njihove računovodstvene vrednosti ako su bez nominalne vrednosti;

4) sticanje prava iz člana 23. ovog zakona iz viška deobne stečajne mase pravnog lica u stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka po likvidaciji privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Član 24a

Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Zamena motornog vozila, odnosno plovila, odnosno vazduhoplova, izvršena u garantnom roku u skladu sa uslovima iz garancije, ne smatra se prenosom uz naknadu na koji se porez na prenos apsolutnih prava plaća, ako strane između kojih se zamena vrši, pored motornog vozila, plovila ili vazduhoplova koji se zamenjuju, ne daju drugoj strani i doplatu u novcu ili naknadu u drugom obliku.

Poreski obveznik

Član 25.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23. stav 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona.

U slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 5) i stav 2. ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice kome se daje na korišćenje, odnosno u zakup građevinsko zemljište.

U slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 7) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja.

U slučaju iz člana 24. ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnog prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni, obveznik poreza je lice koje je po odredbama st. 1. do 5. ovog člana obveznik poreza, za svako pravo iz čl. 23. do 24a ovog zakona koje se prenosi.

Član 26.

Lice-rezident Republike Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona za prenos ostvaren u Republici Srbiji i van njene teritorije.

Lice-nerezident Republike Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona samo za prenos ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Porez na prenos apsolutnih prava u ostalim slučajevima iz čl. 23. i 24. ovog zakona plaća se na prenos tih prava, odnosno na davanje građevinskog zemljišta u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona, ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Poreska osnovica

Član 27.

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti.

Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave podnete u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovcu u visini tržišne vrednosti.

Ako poreski organ u roku iz stava 2. ovog člana ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.

U slučaju iz člana 23. stav 1. tač. 4), 5) i 7) i stav 2. ovog zakona, poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, odnosno daju u zakup, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

U slučaju prenosa apsolutnog prava koji nije obuhvaćen odredbama st. 1. do 4. ovog člana, poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

Član 28.

Kod razmene prava iz čl. 23, 24. i 24a ovog zakona, poreska osnovica se utvrđuje za svako pravo koje je predmet razmene, u skladu sa odredbom člana 27. ovog zakona.

Nastanak poreske obaveze

Član 29.

Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava, odnosno o davanju građevinskog zemljišta u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona.

Kad je predmet ugovora iz stava 1. ovog člana nepokretnost kao buduća stvar, poreska obaveza nastaje primopredajom, odnosno stupanjem u posed nepokretnosti.

Kad nije sačinjen punovažan ugovor o prenosu prava na nepokretnosti, u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je sticalac prava na nepokretnosti stupio u posed nepokretnosti.

Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja, odnosno danom smrti saugovarača ako je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, a ugovorom nije određeno da svojina prelazi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica.

Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda, odnosno rešenja nadležnog upravnog organa, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke, odnosno danom konačnosti tog rešenja, osim u slučaju iz stava 2. ovog člana.

Kod sticanja prava svojine održajem (član 24. tačka 1a) ovog zakona), poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti sudske odluke kojom je to pravo utvrđeno.

Kod sticanja prava iz viška deobne mase, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka (član 24. tačka 4) ovog zakona), poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o deobi stečajne mase, odnosno danom sastavljanja izveštaja likvidacionog upravnika, na osnovu kojeg se to pravo stiče.

Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava, ugovor o zakupu, odluka suda, odnosno rešenje nadležnog upravnog organa ili drugi pravni osnov prenosa prava iz čl. 23. do 24a ovog zakona, nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos.

Poreske stope

Član 30.

Stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5%.

Poreska oslobođenja

Član 31.

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se:

1) kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;

2) kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;

3) kod ulaganja apsolutnih prava u kapital rezidenta Republike Srbije – akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću;

4) kad fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sa stanarskim pravom, odnosno pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi, ili stanu, srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava;

5) na razmenu kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost, odnosno zanimanje pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja;

6) kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja – supružnika, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora;

7) – brisana –

8) na prenos uz naknadu ambulantnih vozila, specijalnih putničkih vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, kao i putničkih vozila za taksi i “rent a kar” koji su posebno označeni;

9) – brisana –

9a) na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. ili 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, uključući i imovinu, odnosno deo imovine subjekta privatizacije u restrukturiranju, po propisima kojima se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine;

9b) – brisana –

10) – brisana –

11) – brisana –

12) na uspostavljanje režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika, odnosno na utvrđivanje prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku, u skladu sa uslovima i po postupku propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09 – US);

13) kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;

14) kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na prenos apsolutnih prava.

U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a car” delatnosti, kao i slučaju prodaje ili otuđenja uz naknadu na drugi način putničkog vozila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, sticalac prava svojine na upotrebljavanom putničkom vozilu je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, prodaje odnosno otuđenja, a obveznik poreza – da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.

Lice na koje je preneto pravo svojine na upotrebljavanom putničkom vozilu za taksi ili “rent a kar” koji je posebno označen, solidarni je jemac za izmirenje poreske obaveze na prenos apsolutnih prava u slučaju iz stava 2. ovog člana.

Odredba stava 1. tačka 3) ovog člana ne primenjuje se na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu.

Član 31a

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan) fizičkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m² i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije do 15 m² po svakom članu (u daljem tekstu: odgovarajući stan), pod uslovom da:

1) je kupac prvog stana punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

2) kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.

Ako je površina stana koji kupac prvog stana kupuje veća od površine odgovarajućeg stana iz stava 1. ovog člana, porez se plaća na prenos prava svojine na razliku površine kupljenog i površine odgovarajućeg stana.

Član 31b

Pravo na poresko oslobođenje u skladu sa odredbama člana 31a ovog zakona nema obveznik koji pravo svojine na stanu prenosi:

1) licu na osnovu čije prve kupovine stana je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a ovog zakona;

2) članu porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za koga je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a ovog zakona.

Nadležni poreski organ vodi evidenciju o ugovorima o kupoprodaji stanova za koje je taj organ utvrdio pravo na poresko oslobođenje u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana i člana 31a ovog zakona, o iznosima poreza na prenos apsolutnih prava koji zbog toga nisu naplaćeni na teritoriji jedinice lokalne samouprave, o kupcima prvog stana i o članovima njihovog porodičnog domaćinstva za koje je to pravo iskorišćeno.

Nadležni poreski organ je dužan da tromesečno, u roku od dvadeset dana po isteku tromesečja, Ministarstvu finansija – organizacionoj jedinici nadležnoj za poslove budžeta, dostavlja izveštaj o iznosima poreza iz stava 2. ovog člana, u prethodnom tromesečju.

UTVRĐIVANjE I NAPLATA POREZA NA IMOVINU

Član 32.

Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na način određen ovim zakonom.

U pogledu načina utvrđivanja, postupka po pravnim lekovima, načina i rokova plaćanja poreza, kamate, povraćaja poreza, zastarelosti naplate, prinudne naplate, kaznenih odredaba i ostalog što nije posebno uređeno ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Utvrđivanje poreza

Član 33.

Utvrđivanje poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskih obveznika i drugih podataka kojima organ nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze.

Promene u toku godine od značaja za visinu poreske obaveze poreza na imovinu ne utiču na utvrđenu poresku obavezu za tu godinu, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ovog zakona.

Član 34.

Za imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine, ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene.

Od obaveze iz stava 1. ovog člana izuzima se obveznik koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji koji porez plaća na pravo iz člana 2. ovog zakona, na poljoprivrednom, odnosno šumskom zemljištu.

Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa stavom 1. ovog člana, obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu, sa tačnim podacima, do 31. marta svake godine za koju se vrši utvrđivanje poreza, i to:

1) pravno lice;

2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana – za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti, osim lica koje porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod.

Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa stavom 1. ovog člana, obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu, sa tačnim podacima, do 31. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza, ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze, i to:

1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana – za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti;

2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;

3) lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji.

Prijava iz ovog člana podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.

Član 35.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da podnese poresku prijavu sa tačnim podacima sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze,  u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 17. st. 1. do 4. ovog zakona.

Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleđuje ili prima na poklon.

Ako obveznik nasleđuje ili na poklon prima pokretne stvari, odnosno prava iz člana 14. stav 2. ovog zakona, prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik – fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno poreskom organu u opštini na čijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan, odnosno ima sedište.

Ako obveznik iz stava 3. ovog člana nema prebivalište, odnosno boravište, odnosno nije osnovan, odnosno nema sedište u Republici Srbiji, prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj se teritoriji nalazi predmet nasleđa, odnosno poklona, odnosno poreskom organu u opštini u kojoj je ostavilac, odnosno poklonodavac imao, odnosno ima prebivalište, odnosno sedište.

Ako obveznik nasleđuje ili prima na poklon istovremeno nepokretnost i pokretne stvari, odnosno prava iz člana 14. ovog zakona, poresku prijavu za nepokretnost podnosi poreskom organu iz stava 2. ovog člana, a poresku prijavu za pokretne stvari ili prava poreskom organu iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana.

Član 36.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu sa tačnim podacima u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 29. st. 1. do 7. ovog zakona, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, za svrhu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje iz člana 31a ovog zakona, uz dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, podnosi i overenu izjavu kupca da kupuje prvi stan za sebe, odnosno za sebe i određene članove njegovog porodičnog domaćinstva, kao i druge dokaze iz kojih proizlazi da su ispunjeni uslovi za oslobođenje po tom osnovu koje mu je pružio kupac prvog stana.

Sadržinu i obrazac izjave iz stava 2. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.

Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost – u slučaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti, odnosno davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona.

U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava – prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik – fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno u opštini na čijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan, odnosno ima sedište.

Ako obveznik nema prebivalište, odnosno boravište, odnosno nije osnovan, odnosno nema sedište u Republici Srbiji, za prenos apsolutnih prava iz stava 5. ovog člana prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je prenos ostvaren.

Na istovremeni prenos prava svojine na nepokretnosti i ostalih apsolutnih prava iz člana 23. i člana 24. tač. 1), 1a) i 4) ovog zakona, prijava iz stava 1. ovog člana za nepokretnost podnosi se poreskom organu iz stava 4. ovog člana, a za prenos ostalih apsolutnih prava poreskom organu iz stava 5, odnosno stava 6. ovog člana.

Na prenos celokupne imovine pravnog lica iz člana 24. tač. 2) i 3a) ovog zakona prijava se podnosi poreskom organu iz stava 5, odnosno stava 6. ovog člana.

Član 36a

Na zahtev ministarstva nadležnog za poslove finansija, jedinica lokalne samouprave dostaviće podatke koji se odnose na utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na imovinu, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva

Član 37.

Organ nadležan za overu potpisa ugovarača na ugovoru je dužan da nadležnom poreskom organu nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se vrši prenos prava svojine, odnosno drugog prava iz čl 14, 23. i 24. ovog zakona, dostavi primerak ugovora najkasnije u roku od 10 dana od dana overe potpisa ugovarača.

Pravosnažno rešenje o nasleđivanju, odnosno odluku suda o utvrđivanju prava svojine i drugih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, sud je dužan da dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana pravosnažnosti rešenja, odnosno odluke.

Zavod za intelektualnu svojinu dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi primljeni ugovor, odnosno ispravu o obavljenom prenosu prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, u roku od deset dana od dana prijema.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije dužno je da, nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se, na teritoriji Republike Srbije, vrši prenos prava svojine na nepokretnosti i drugih apsolutnih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona nadležnom poreskom organu dostavi primerak tog ugovora, u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovarača.

Član 38.

(nije saglasan sa Ustavom i Zakonom)

Član 38a

Upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može se vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.

Član 38b

Porez na imovinu utvrđuje se za kalendarsku godinu, primenom odredaba ovog zakona i odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o stopama poreza na imovinu na čijoj teritoriji se imovina nalazi koja važi na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu

Član 39.

Porez na imovinu iz člana 2. ovog zakona utvrđuje se rešenjem organa jedinice lokalne samouprave.

Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjem poreskog organa.

Godišnji porez na imovinu plaća se tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.

Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez.

Razliku između poreza utvrđenog rešenjem organa jedinice lokalne samouprave i akontaciono uplaćenog poreza na imovinu za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, obveznik je dužan da uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze.

Član 39a

– brisan –

Član 39b

Nadležni poreski organ utvrđuje pravo na poresko oslobođenje u skladu sa odredbama čl. 31a i 31b stav 1. ovog zakona, na osnovu podataka iz člana 33. stav 1. ovog zakona, izjave kupca iz člana 36. stav 2. ovog zakona, kao i drugih dokaza da su ispunjeni uslovi za ostvarivanje tog prava

Član 40.

Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava plaćaju se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Član 41.

– prestao da važi –

Jemstvo

Član 42.

Lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno za plaćanje poreza na poklon.

Lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava, odnosno porez na poklon, jemči solidarno za plaćanje tog poreza.

KAZNENE ODREDBE

Član 43.

– brisan –

Član 44.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu, odnosno drugom organu nadležnom za overu potpisa ugovarača na ugovoru, odnosno diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije, odnosno pravnom licu iz člana 37. ovog zakona, ako:

1) nadležnom poreskom organu ne dostavi u roku pravosnažno rešenje, odluku, ugovor ili ispravu iz člana 37. ovog zakona,

2) upis prava na nepokretnosti izvrši bez dokaza nadležnog poreskog organa o plaćenom porezu na nasleđe i poklon, odnosno na prenos apsolutnih prava iz člana 38a ovog zakona.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i:

1) odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, ako ministarstvu nadležnom za poslove finansija ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, podatke iz člana 36a ovog zakona;

1a) naslednik, odnosno poklonoprimac, ako nadležnom poreskom organu ne prijavi promenu zanimanja, u smislu člana 21. stav 2. ovog zakona;

2) sticalac prava svojine na upotrebljavanom putničkom vozilu pribavljenom za taksi ili “rent a kar” koji je posebno označen, ako nadležnom poreskom organu ne prijavi ili ne prijavi u roku od deset dana prestanak obavljanja delatnosti, prodaju, odnosno otuđenje putničkog vozila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti, u smislu člana 21. stav 3. i člana 31. stav 2. ovog zakona;

3) odgovorno lice u državnom organu, odnosno organizaciji, odnosno organu teritorijalne autonomije, koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke u skladu sa članom 7a stav 1. ovog zakona, odnosno koje jedinici lokalne samouprave naplati taksu, odnosno naknadu ili drugi trošak, za podatke iz člana 7a stav 1. ovog zakona.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 45.

Ne plaća se porez na imovinu na prava na nepokretnosti za koja je ugovorom o stranom ulaganju, zaključenim pre 1. januara 1992. godine u skladu sa zakonom, utvrđeno da se neće uvoditi nove poreske obaveze.

Ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti po odredbama ovog zakona na koji se, po propisima koji su bili u primeni kada je osnov prenosa nastao i prenos izvršen u skladu sa propisima, a do stupanja na snagu ovog zakona, ovaj porez nije plaćao.

Član 46.

Stope poreza na imovinu iz člana 11. tačka 2) ovog zakona primenjuju se na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, ako su na dan 31. decembra 2000. godine pripadala obvezniku koji ne vodi poslovne knjige.

Član 47.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje i naplatu je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneto prvostepeno rešenje, utvrdiće se primenom propisa koji su važili u momentu kada je postupak započet, ako je to povoljnije za obveznika.

Član 48.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 i 54/99), osim odredaba čl. 2-13. koje prestaju da važe 1. jula 2001. godine.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 8/96 i 7/99), Pravilnik o sadržaju poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na promet nepokretnosti i prava (“Službeni glasnik RS”, br. 19/92 i 11/93) i Pravilnik o sadržaju poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 9/97 i 46/98).

Član 49.

Odredbe čl. 2-13. ovog zakona primenjuju se od 1. jula 2001. godine.

Porez na imovinu po odredbama čl. 2-13. ovog zakona utvrđuje se za razdoblje od 1. jula do 31. decembra 2001. godine, a porez na imovinu utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa za 2001. godinu po odredbama čl. 2-12. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 i 54/99) plaća se u visini i rokovima utvrđenim rešenjem za prvo i drugo tromesečje 2001. godine.

Član 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ceo Zakon o porezu na dohodak građana mođete pogledati i preuzeti na ovom linku.

POREZ NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI

Predmet oporezivanja

Član 66.

Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, a naročito: zemljišta, stambenih i poslovnih zgrada, delova tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaža.

Prihode od nepokretnosti iz stava 1. ovog člana čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, odnosno podzakupac.

Poreski obveznik

Član 67.

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

Obveznikom u smislu stava 1. ovog člana ne smatra se preduzetnik koji nepokretnosti izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti.

Poreska osnovica

Član 68.

Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod iz člana 66. stav 2. ovog zakona, umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kod utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa, normirani troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda.

Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.

Stvarnim troškovima smatra se i iznos jednogodišnje amortizacije, obračunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju.

Ako je obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, od zakupnine koju ostvaruje odbija se zakupnina koju plaća zakupodavcu.

Poreska stopa

Član 69.

Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%.

Paušalno oporezivanje

Član 70.

Ako je prijavljeni prihod od nepokretnosti manji od onog koji bi se mogao postići na tržištu, nadležni poreski organ će prihod od nepokretnosti utvrditi u visini prihoda koji se mogu postići na tržištu.

Kao prihod iz stava 1. ovog člana uzima se zakupnina koja se može postići prema mesnim prilikama, upoređivanjem sa zakupninom za slične objekte koji se izdaju u zakup pod približno sličnim uslovima.

Vremensko razgraničenje prihoda

Član 71.

Prihodi od nepokretnosti u vidu zakupnine koja je primljena za više godina odjednom, prilikom utvrđivanja prihoda, dele se na zahtev obveznika na onoliko jednakih delova koliki je broj godina za koju je zakupnina plaćena, a ne duže od pet.

U slučaju iz stava 1. ovog člana u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo prihoda.

POREZ NA KAPITALNE DOBITKE

Pojam kapitalnog dobitka i kapitalnog gubitka

Član 72.

Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):

1) stvarnih prava na nepokretnostima;

2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu;

3) autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;

4) udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti osim dužničkih hartija od vrednosti;

5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove;

6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda;

7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda.

Izuzetno od stava 1. tačka 4) ovog člana, kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. stav 5. ovog zakona.

Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik, kao član otvorenog, zatvorenog, odnosno privatnog investicionog fonda, ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice, akcija, odnosno udela, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove.

Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom, programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa.

Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona.

Kad je razlika iz stava 2. ovog člana negativna, u pitanju je kapitalni gubitak.

Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. januara 1994. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom.

Član 72a

Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti u sledećim slučajevima:

1) – brisana –

2) ako se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;

3) ako se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka.

Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

Član 72b

Prenos računa iz postojećeg u drugi dobrovoljni penzijski fond, koji izvrši fond po nalogu i za račun člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ne smatra se kapitalnim dobitkom

Određivanje kapitalnog dobitka

Član 73.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne.

Kao ugovorena, odnosno tržišna cena iz stava 1. ovog člana uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava.

Kod prenosa prava putem razmene za drugo pravo, prodajnom cenom se smatra tržišna cena prava koje se daje u razmenu.

Prodajnom cenom investicione jedinice smatra se otkupna cena investicione jedinice koja se sastoji od neto vrednosti imovine otvorenog društva po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove.

Kod povlačenja akumuliranih sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda, prodajnom cenom se smatra iznos isplaćenih akumuliranih sredstava članu penzijskog fonda na ime njegovog udela u neto imovini penzijskog fonda, saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Član 74.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo, ili hartiju od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa ovim zakonom.

Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove.

Kod povlačenja akumuliranih sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda, nabavnom cenom se smatra iznos novčanih sredstava po osnovu penzijskih doprinosa uplaćenih u dobrovoljni penzijski fond, odnosno iznos novčanih sredstava uplaćenih u dobrovoljni penzijski fond koji odgovara procentu sredstava povučenih programiranom isplatom.

Kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenu iz stava 1. ovog člana čini iznos troškova izgradnje, a ako obveznik ne dokaže iznos troškova izgradnje, tržišna cena nepokretnosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu.

Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu iz stava 1. ovog člana čini iznos troškova izgradnje koje je obveznik imao do dana prodaje.

Kod hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi, nabavnom cenom iz stava 1. ovog člana smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, najniža zabeležena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji prethodi prodaji hartije od vrednosti.

Kod hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi, nabavnom cenom iz stava 1. ovog člana smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, njena nominalna vrednost.

Nabavna cena iz stava 1. ovog člana uvećava se godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prodaje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a u slučaju nepokretnosti i umanjuje po osnovu amortizacije, obračunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio i kod prodaje investicione jedinice, odnosno programirane isplate iz člana 72. stav 1. tač. 5), 6) i 7) ovog zakona, revalorizacija nabavne cene vrši se za ulaganje, odnosno izvršeno plaćanje za svaku godinu, prema priloženoj dokumentaciji, počevši od 1. januara naredne godine za izvršena ulaganja, odnosno plaćanja u prethodnoj godini, do dana prodaje. Za hartije od vrednosti koje su kotirane na berzi, čija je nabavna cena utvrđena kao najniža zabeležena cena iz stava 6. ovog člana, revalorizacija nabavne cene vrši se od narednog dana od dana kad je zabeležena najniža cena po kojoj se trgovalo, do dana prodaje.

Član 75.

Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili nasleđem posle 24. januara 1994. godine, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, ako se ne može utvrditi ta cena onda njihova tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava, udela ili hartije od vrednosti od strane poklonodavca, odnosno ostavioca.

Ako je obveznik iz stava 1. ovog člana, pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao od poklonodavca, odnosno ostavioca koji je to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao pre 24. januara 1994. godine, nabavna cena utvrdiće se prema tržišnoj vrednosti tog prava, udela ili hartije od vrednosti na dan 24. januara 1994. godine.

Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.

Poreska osnovica

Član 76.

Oporezivi prihod na koji se plaća porez na kapitalni dobitak čini kapitalni dobitak utvrđen na način iz čl. 72 do 75. ovog zakona.

Poreska stopa

Član 77.

Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%.

Prebijanje kapitalnih dobitaka i kapitalnih gubitaka

Član 78.

Kapitalni gubitak ostvaren prodajom jednog prava, udela ili hartije od vrednosti, može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava, udela ili hartije od vrednosti u istoj godini.

Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih pet godina na račun budućih kapitalnih dobitaka.

Poresko oslobođenje

Član 79.

Obveznik, koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva, oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak.

Obvezniku koji u roku od 12 meseci od dana prodaje nepokretnosti, sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti uloži za namene iz stava 1. ovog člana, izvršiće se povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak.

Ministar finansija bliže uređuje kriterijume za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana.

Član 79a

Povlačenje akumuliranih sredstava po osnovu udela člana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda koja se, po nalogu i za račun člana fonda ulaže u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, oslobađa se poreza na kapitalni dobitak

Poreski kredit

Član 80.

Ako obveznik u rešavanje stambenog pitanja u smislu člana 79. ovog zakona uloži samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, poreska obaveza mu se srazmerno umanjuje.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i kriterijumi za dugoročno stambeno kreditiranje u 2012. godini (udaljem tekstu: krediti) radi realizacije sledećih ciljeva:

1) podrška građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje;

2) kupovina, odnosno izgradnja stambenih jedinica kategoriji građana kojima je rešavanjstambenog

pitanja najvažnije, kroz podizanje kreditne sposobnosti i smanjenje kamatne stope.

Član 2.

Za namene iz člana 1. ove uredbe sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za

2012. godinu (“Službeni glasnik RS”, broj 101/11) u ukupnom iznosu od 1.200.000.000,00 dinara na razdelu 23 Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (u daljem tekstu: Ministarstvo), funkcija 620 – Razvoj zajednice, ekonomska klasifikacija 621 – Nabavka domaće finansijske imovine.

Sredstva iz stava 1. ovog člana Ministarstvo prenosi na račun Nacionalne korporacije za osiguranje

stambenih kredita (u daljem tekstu: Nacionalna korporacija), otvoren kod Uprave za trezor, sa kojeg će se vršiti isplata sredstava u skladu sa ovom uredbom.

Ministarstvo odobrava korišćenje sredstava iz stava 2. ovog člana u skladu sa ovom uredbom.

Nacionalna korporacija vrši isplatu odobrenih sredstava bankama sa računa na koji su sredstva preneta.

Član 3.

Korisnik sredstava za dugoročno kreditiranje kupovine, odnosno izgradnje stambenog objekta može

biti lice koje je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: korisnik kredita), koji ispunjava uslove za dobijanje stambenog kredita koje utvrđuje banka za dobijanje stambenog kredita, uslove potrebne za osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije, kao i sledeće uslove, u momentu prijema zahteva za osiguranje stambenog kredita:

1) da je nepokretnost koja je predmet kupovine novoizgrađeni objekat, odnosno objekat koji je u

postupku izgradnje, koji ima:

(1) pravnosnažno odobrenje za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije izdatu u skladu sa

Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09 – US), odnosno

lokacijsku i građevinsku dozvolu ako su izdate u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni

glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka i 64/10 – US), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi građevinska dozvola,

(2) pored pravnosnažnog odobrenja za izgradnju i potvrde o prijemu dokumentacije izdate u skladu

sa Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09 – US) i građevinsku

dozvolu za radove na izgradnji objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju objekta, a kojim je

odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta u skladu sa članom 192. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. br. 72/09, 81/09 – ispravka i 64/10 – US, 24/11), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju,

(3) građevinsku i upotrebnu dozvolu izdate u postupku legalizacije za objekte (odnosno stanove u

okviru objekata) čija je izgradnja započeta bez neophodnih dozvola, a isti su upisani u katastar

nepokretnosti, odnosno zemljišne knjige, sa i bez zabeležbe da Republika Srbija ne garantuje za

stabilnost i sigurnost objekta, a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju odnosno građevinska dozvola,

(4) pravnosnažno odobrenje za izgradnju, odnosno građevinsku dozvolu u kome je korisnik kredita

naveden kao investitor za izgradnju stambenog objekta;

2) da je starosna granica korisnika kredita 70 godina života za otplatu poslednje rate kredita;

3) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug, ne poseduje u vlasništvu stambeni objekat u

celosti (ukoliko imaju nepokretnost/nepokretnosti u vlasništvu, kredit za kupovinu nove nepokretnosti mogu dobiti u visini razlike vrednosti nepokretnosti koju poseduju i vrednosti nove nepokretnosti), što se

dokazuje izjavom korisnika kredita datom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću i

uverenjem lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda – poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita;

4) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug nemaju stambeni kredit u korišćenju (osim kredita za adaptaciju);

5) da mesečna zarada, odnosno plata, ne prelazi maksimalan neto iznos od 150.000,00 dinara kako

korisnika kredita, tako i njegovog bračnog druga, pojedinačno;

6) da je zahtev za dobijanje kredita podnet posle stupanja na snagu ove uredbe.

Banka je dužna da u svaki pojedinačan ugovor o kreditu unese odredbe kojima se uređuju:

1) zabrana davanja u zakup nepokretnosti za čiju kupovinu, odnosno izgradnju su dobijena sredstva iz budžeta Republike Srbije do otplate kredita;

2) zabrana dodatnog opterećenja ili umanjenja vrednosti založene nepokretnosti, odnosno

nepokretnosti čija se kupovina, odnosno izgradnja kreditira iz sredstava banke i budžeta Republike

Srbije, sve do konačne otplate kredita i dok pravo zaloge – hipoteke I reda ustanovljeno u korist banke i Republike Srbije na osnovu ugovora o kreditu traje;

3) obaveza prijave prebivališta na adresi kupljene, odnosno izgrađene nepokretnosti u roku od 15

meseci od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnosno 15 meseci od završetka objekta koji je u postupku izgradnje.

Korisnik kredita mora da ispuni uslove za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije. Izuzetno,

korisnik kredita, u skladu sa ovom uredbom, može biti i lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10), Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06 – ispravka i 18/10), Zakona o Vladi (“Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11) i Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08 i 104/09).

Član 4.

Uslovi koje treba da ispuni nepokretnost koja se zalaže:

1) nepokretnost mora biti uknjižena u zemljišnoj knjizi ili katastru nepokretnosti, odnosno tamo gde ne postoje zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti prihvatiće se evidencija po pravilima tapijskog sistema;

2) ako nepokretnost nije uknjižena prihvatiće se kao sredstvo obezbeđenja kredita u sledećim

slučajevima:

(1) kada investitor na objektu nije kreditiran od strane banke za njegovu izgradnju, neophodno je da

objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, ima

minimalni stepen završenosti od 80%, o čemu će se izjasniti ovlašćeni procenitelj;

(2) kada je investitor na tom objektu kreditiran za njegovu izgradnju od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju tog objekta) ne zahteva se da stambeni objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije ima određen stepen završenosti;

(3) objekti u izgradnji za koje je predloženo Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita da preduzme sve mere i aktivnosti na omogućavanju prihvatanja osiguranja kredita sa predmetom obezbeđenja u vidu hipoteke prvog reda na nepokretnostima u početnim fazama izgradnje tj. za projekte

kod kojih je Građevinska direkcija Srbije nosilac građevinske dozvole – bez obzira na stepen završenosti objekta. Ovi projekti mogu se finansirati najviše do 50% od ukupno opredeljenih sredstava za dugoročno stambeno kreditiranje po osnovu odobrenih kreditnih zahteva u 2012. godini.

Nepokretnost koja se zalaže, a nije predmet kupovine, odnosno izgradnje mora ispunjavati sve uslove koji se zahtevaju radi osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije.

Član 5.

Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti korisniku kredita može da iznosi najviše 100.000,00

evra u dinarskoj protivvrednosti na dan puštanja kredita u tečaj.

Model dugoročnog stambenog kreditiranja definisan je tako da učešće iznosi ukupno 25% od cene

nepokretnosti, odnosno traženog iznosa koji predstavlja razliku vrednosti između nepokretnosti koju već poseduje i nove nepokretnosti.

Korisnik kredita je u obavezi da obezbedi minimum 5% učešća, a 20% učešća obezbeđuje se iz

budžeta Republike Srbije u vidu dugoročnog stambenog kredita. Preostalih 75% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija.

Član 6.

Korisnik kredita u periodu do najviše 25 godina otplaćuje deo kredita dobijen od banke i to 75%

cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.

Sredstva dodeljena iz budžeta Republike Srbije, korisnik kredita otplaćuje posle isteka perioda

otplate kredita iz stava 1. ovog člana, a najkasnije od 25. do 30. godine od puštanja kredita u tečaj.

Rok za otplatu sredstava iz budžeta je 60 meseci.

Rokovi otplate kredita određuju se pojedinačnim ugovorom o kreditu.

Ukupan rok otplate kredita ne može biti duži od 30 godina.

U slučaju raskida ugovora sa bankom ili bilo kog drugog razloga kada se banci isplaćuje kredit u

celosti, otplata u celosti vrši se i za deo kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije. U slučaju

delimične prevremene otplate, otplata se vrši u srazmernom iznosu otplate duga i prema banci i prema Republici Srbiji, u momentu odobrenja kredita.

Banka vrši naplatu celokupnog kredita u skladu sa planovima otplate koji čine sastavni deo ugovora o kreditu, s tim što se povraćaj dela sredstava datih iz budžeta Republike Srbije na ime dugoročnog

stambenog kreditiranja uplaćuje na poseban račun Republike Srbije.

Član 7.

Kamatna stopa za korisnika kredita na deo kredita koji se finansira iz budžeta Republike Srbije na

ime učešća iznosi 0% na godišnjem nivou, bez naplate interkalarne kamate za period otplate kredita

banke.

Kamatnu stopu za deo kredita koji finansira, banka određuje u skladu sa aktima poslovne politike, a

maksimalno šestomesečni EURIBOR + 4,5% na godišnjem nivou.

Član 8.

Banka daje korisniku kredita obrasce zahteva za kredit i zahteva za dobijanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Korisnik kredita banci podnosi zahteve iz stava 1. ovog člana, kompletnu dokumentaciju koju banka utvrđuje za dobijanje stambenog kredita koji osigurava Nacionalna korporacija, izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, kao i izvod iz matične knjige venčanih (za lica koja su u braku), uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda – poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita/supružnika, kao i potvrdu o visini primanja supružnika korisnika kredita, bez obzira da li je učesnik u kreditu, odnosno izjavu datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije u radnom odnosu.

Na osnovu dostavljene dokumentacije iz stava 2. ovog člana, banka donosi odluku o odobravanju

kredita u visini od 75% od vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.

Banka zahtev za osiguranje i dokumentaciju vezanu za osiguranje kredita podnosi Nacionalnoj

korporaciji u skladu sa ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita, zaključenog između banke i Nacionalne korporacije (u daljem tekstu:

Ugovor o osiguranju kredita).

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji zahtev za osiguranje, zahtev za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, kao i izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik

kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda – poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita, predugovor, pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije.

Nacionalna korporacija, na osnovu primljene dokumentacije, donosi odluku o osiguranju dela

stambenog kredita koji finansira banka u skladu sa Ugovorom o osiguranju kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Nacionalna korporacija obaveštava:

1) elektronskim putem banku o prihvatanju osiguranja i o ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih

sredstava iz budžeta Republike Srbije;

2) pisanim putem Ministarstvo o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz

budžeta Republike Srbije.

Član 9.

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji nacrt ugovora o dugoročnom finansiranju 20% vrednosti

nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita za korisnika kredita (u daljem tekstu: Ugovor o

dugoročnom finansiranju), najkasnije u roku od sedam radnih dana po dobijanju obaveštenja iz člana 8. stav 7. ove uredbe, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana, Ministarstvu dostavlja na potpis Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita.

Ministarstvo, pod uslovom da je odluka Nacionalne korporacije o formalnoj ispunjenosti uslova za

dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije pozitivna, donosi odluku o dodeli kreditnih sredstava, potpisuje Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita i dostavlja ga Nacionalnoj korporaciji, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana po dobijanju potpisanog ugovora, originale istog prosleđuje banci.

Banka, po potpisivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, dostavlja dva primerka potpisanog ugovora

Nacionalnoj korporaciji, koja jedan od tih primeraka dostavlja Ministarstvu, a jedan primerak zadržava za svoje potrebe.

Po dostavljanju potpisanih primeraka ugovora iz stava 1. ovog člana, banka Nacionalnoj korporaciji

dostavlja obaveštenje o datumu kada će 75% sredstava uplatiti korisniku kredita, kao i tačno naveden iznos u evrima i kurs za preračunavanje dinarske protivvrednosti, koji Nacionalna korporacija treba da uplati na namenski račun banke (za učešće).

Član 10.

Banka je dužna da sredstva odobrena iz sopstvenih finansijskih izvora, kao i sredstva uplaćena od

strane Nacionalne korporacije na ime učešća, prenese na dan uplate Nacionalne korporacije na

odgovarajući račun korisnika kredita, odnosno prodavca nepokretnosti.

Član 11.

Banka administrira i vodi kompletne knjigovodstvene evidencije o odobrenim kreditima u skladu sa

ovom uredbom i posle namirenja potraživanja koje banka ima prema korisniku kredita, a sve do

trenutka namirenja potraživanja Republike Srbije u celosti.

Član 12.

Banka je dužna da najkasnije do 15. u mesecu pošalje Nacionalnoj korporaciji i Ministarstvu u

pismenoj formi izveštaj za prethodni mesec sa informacijama o redovnosti otplate (redovne i prinudne) svih kredita odobrenih u skladu sa ovom uredbom, a u skladu sa evidencijom iz člana 11. ove uredbe.

Član 13.

Za obezbeđenje naplate dospelih potraživanja po ugovorima o kreditu, korisnik kredita je dužan da u korist banke i Republike Srbije zasnuje i preda sledeće instrumente obezbeđenja:

1) založno pravo – hipoteku prvog reda na osnovu izvršnog ugovora o hipoteci ili izvršne založne

izjave kao izvršnih isprava (tzv. “izvršna vansudska hipoteka”), sačinjenim u skladu sa Zakonom o

hipoteci (“Službeni glasnik RS”, broj 115/05) na nepokretnosti koja se kupuje ili drugoj odgovarajućoj nepokretnosti i to proporcionalno u korist banke za ceo iznos kredita banke i u korist Republike Srbije za ceo iznos kredita Republike Srbije;

2) potreban broj blanko solo menica korisnika kredita sa odgovarajućim ovlašćenjem za njihovu

popunu, sa klauzulom “bez protesta”.

Ako se nepokretnost čija se kupovina kreditira u skladu sa ovom uredbom (a istovremeno je i

predmet zaloge) nalazi u objektu za čiju je izgradnju investitor kreditiran od strane banke (ili je sa

bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju) i na kojem je uspostavljena

hipoteka I reda u korist banke kao obezbeđenje kredita za izgradnju, Nacionalna korporacija donosi

odluku o osiguranju stambenog kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije na osnovu upisane hipoteke II reda na nepokretnosti čija se kupovina kreditira, uz obavezu banke da nakon plasiranja sredstava dostavi Nacionalnoj korporaciji brisovnu dozvolu izdatu od strane banke u čiju korist je upisana hipoteka I reda, u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.

Banka je dužna da istovremeno sa predajom založne izjave za upis hipoteke po stambenom kreditu,

nadležnom registru preda i ugovor o odricanju vlasnika (investitora) od prava na raspolaganje

neispisanom hipotekom i Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome.

Posle pribavljanja rešenja o brisanju hipoteke I reda upisane po osnovu kredita odobrenog investitoru za izgradnju objekta, na nepokretnosti koja je predmet stambenog kreditiranja, banka je dužna da Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome, nakon čega će se smatrati da su ispunjeni uslovi za izdavanje polise osiguranja od strane Nacionalne korporacije.

Banka u čiju korist je upisana hipoteka I reda kao obezbeđenje kredita za izgradnju odobrenog

investitoru se obavezuje da nakon realizacije stambenog kredita bez odlaganja izda i dostavi brisovnu

dozvolu banci koja je odobrila stambeni kredit u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru

više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.

Nepokretnost nad kojom se konstituiše hipoteka mora biti osigurana na građevinsku vrednost od

osnovnih rizika i dopunskog rizika izliva vode, sa vinkulacijom u korist banke i Republike Srbije.

Realni instrumenti obezbeđenja uzimaju se u srazmeri do 0,95:1 (odnos ukupnog iznosa kredita –

glavni dug prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti pod hipotekom koju određuje ovlašćeni sudski

procenitelj, prihvaćen od strane Nacionalne korporacije), a ukoliko realni instrument obezbeđenja

prevazilazi po vrednosti navedenu srazmeru, taj instrument se prihvata ukoliko je ponuđen od strane

korisnika kredita.

Član 14.

Banka vrši kontrolu namenskog korišćenja sredstava kredita i proglašava kredit dospelim u celosti u

slučaju da se u toku važenja ugovora o kreditu utvrdi da sredstva nisu namenski korišćena, odnosno

zbog nepoštovanja zabrana iz člana 3. ove uredbe.

Banka je dužna da, uz prethodnu pismenu najavu, omogući ovlašćenim predstavnicima Nacionalne

korporacije i Ministarstva nesmetani uvid u kreditni dosije korisnika kredita, kao i uvid u dokumentaciju u vezi isplata i naplata sredstava po odobrenim kreditima i pružiti drugu pomoć koju mogu zahtevati u cilju izvršavanja odredaba ove uredbe.

Član 15.

U slučaju da Ministarstvo i Nacionalna korporacija utvrde da se sredstva iz budžeta Republike Srbije odobrena korisniku kredita koriste suprotno uslovima predviđenih ovom uredbom ili ugovorom sa korisnikom kredita, ili da su činjenice na kojima se zasnivala odluka o odobravanju kreditnih sredstava bile neistinite, a od suštinskog značaja prilikom donošenja odluke, Ministarstvo i/ili Nacionalna korporacija o tome obaveštava banku istog dana, koja je dužna da kredit proglasi dospelim u celosti i pristupi prinudnoj naplati.

Član 16.

Jedini kriterijum za obradu zahteva je vreme dostavljanja zahteva banke za dobijanjem kreditnih

sredstava iz budžeta Republike Srbije u visini 20% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita Nacionalnoj korporaciji.

Prioritet za isplatu sredstava određuje se prema vremenu donošenja konačne odluke o formalnoj

ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije od strane Nacionalne korporacije.

Član 17.

Sredstva za dugoročno stambeno kreditiranje realizuju se preko banaka, na osnovu Ugovora o

regulisanju međusobnih odnosa u poslovima stambenog kreditiranja iz budžeta Republike Srbije, koji zaključuju banka, Ministarstvo i Nacionalna korporacija.

Banke koje ne postupaju po odredbama ove uredbe isključuju se iz programa stambenog kreditiranja stanovništva kroz finansiranje učešća od strane Republike Srbije, uz obavezu celokupnog administriranja kredita i drugih obaveza po već zaključenim ugovorima u skladu sa ovom uredbom.

Član 18.

Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrši Ministarstvo.

Nacionalna korporacija izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Ministarstvu.

Ministarstvo izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Vladi.

Član 19.

Nacionalna korporacija je u obavezi da preduzme sve mere i aktivnosti na omogućavanju prihvatanja osiguranja kredita sa predmetom obezbeđenja u vidu hipoteke I reda u početnim fazama izgradnje i na svim budućim projektima za koje Građevinska direkcija Srbije zaključkom Vlade bude određena za nosioca projekta.

Član 20.

Sredstva koja su preneta Nacionalnoj Korporaciji u skladu sa Uredbom o merama podrške

građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2011. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 1/11, 3/11, 12/11 i 87/11), mogu se koristiti i u 2012. godini za te namene.

Član 21.

Deo sredstva iz člana 2. stav 1. ove uredbe, u visini obaveza preuzetih po ranije zaključenim

ugovorima u skladu sa Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2011. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 1/11, 3/11,12/11 i 87/11), Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 2/10, 4/10, 50/10, 72/10, 76/10, 94/10 i 98/10) i Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2009. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 77/09, 78/09, 96/09 i 103/09), koje dospevaju u 2012. godini, koristiće se za izvršavanje tih obaveza.

Član 22.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike

Srbije”. 05 broj 110-36/2012-1

U Beogradu, 19. januara 2012. godine

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i kriterijumi za dugoročno stambeno kreditiranje u 2012. godini (udaljem tekstu: krediti) radi realizacije sledećih ciljeva:

1) podrška građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje;

2) kupovina, odnosno izgradnja stambenih jedinica kategoriji građana kojima je rešavanjstambenog

pitanja najvažnije, kroz podizanje kreditne sposobnosti i smanjenje kamatne stope.

Član 2.

Za namene iz člana 1. ove uredbe sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za

2012. godinu (“Službeni glasnik RS”, broj 101/11) u ukupnom iznosu od 1.200.000.000,00 dinara na razdelu 23 Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (u daljem tekstu: Ministarstvo), funkcija 620 – Razvoj zajednice, ekonomska klasifikacija 621 – Nabavka domaće finansijske imovine.

Sredstva iz stava 1. ovog člana Ministarstvo prenosi na račun Nacionalne korporacije za osiguranje

stambenih kredita (u daljem tekstu: Nacionalna korporacija), otvoren kod Uprave za trezor, sa kojeg će se vršiti isplata sredstava u skladu sa ovom uredbom.

Ministarstvo odobrava korišćenje sredstava iz stava 2. ovog člana u skladu sa ovom uredbom.

Nacionalna korporacija vrši isplatu odobrenih sredstava bankama sa računa na koji su sredstva preneta.

Član 3.

Korisnik sredstava za dugoročno kreditiranje kupovine, odnosno izgradnje stambenog objekta može

biti lice koje je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: korisnik kredita), koji ispunjava uslove za dobijanje stambenog kredita koje utvrđuje banka za dobijanje stambenog kredita, uslove potrebne za osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije, kao i sledeće uslove, u momentu prijema zahteva za osiguranje stambenog kredita:

1) da je nepokretnost koja je predmet kupovine novoizgrađeni objekat, odnosno objekat koji je u

postupku izgradnje, koji ima:

(1) pravnosnažno odobrenje za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije izdatu u skladu sa

Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09 – US), odnosno

lokacijsku i građevinsku dozvolu ako su izdate u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni

glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka i 64/10 – US), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi građevinska dozvola,

(2) pored pravnosnažnog odobrenja za izgradnju i potvrde o prijemu dokumentacije izdate u skladu

sa Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09 – US) i građevinsku

dozvolu za radove na izgradnji objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju objekta, a kojim je

odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta u skladu sa članom 192. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. br. 72/09, 81/09 – ispravka i 64/10 – US, 24/11), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju,

(3) građevinsku i upotrebnu dozvolu izdate u postupku legalizacije za objekte (odnosno stanove u

okviru objekata) čija je izgradnja započeta bez neophodnih dozvola, a isti su upisani u katastar

nepokretnosti, odnosno zemljišne knjige, sa i bez zabeležbe da Republika Srbija ne garantuje za

stabilnost i sigurnost objekta, a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju odnosno građevinska dozvola,

(4) pravnosnažno odobrenje za izgradnju, odnosno građevinsku dozvolu u kome je korisnik kredita

naveden kao investitor za izgradnju stambenog objekta;

2) da je starosna granica korisnika kredita 70 godina života za otplatu poslednje rate kredita;

3) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug, ne poseduje u vlasništvu stambeni objekat u

celosti (ukoliko imaju nepokretnost/nepokretnosti u vlasništvu, kredit za kupovinu nove nepokretnosti mogu dobiti u visini razlike vrednosti nepokretnosti koju poseduju i vrednosti nove nepokretnosti), što se

dokazuje izjavom korisnika kredita datom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću i

uverenjem lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda – poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita;

4) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug nemaju stambeni kredit u korišćenju (osim kredita za adaptaciju);

5) da mesečna zarada, odnosno plata, ne prelazi maksimalan neto iznos od 150.000,00 dinara kako

korisnika kredita, tako i njegovog bračnog druga, pojedinačno;

6) da je zahtev za dobijanje kredita podnet posle stupanja na snagu ove uredbe.

Banka je dužna da u svaki pojedinačan ugovor o kreditu unese odredbe kojima se uređuju:

1) zabrana davanja u zakup nepokretnosti za čiju kupovinu, odnosno izgradnju su dobijena sredstva iz budžeta Republike Srbije do otplate kredita;

2) zabrana dodatnog opterećenja ili umanjenja vrednosti založene nepokretnosti, odnosno

nepokretnosti čija se kupovina, odnosno izgradnja kreditira iz sredstava banke i budžeta Republike

Srbije, sve do konačne otplate kredita i dok pravo zaloge – hipoteke I reda ustanovljeno u korist banke i Republike Srbije na osnovu ugovora o kreditu traje;

3) obaveza prijave prebivališta na adresi kupljene, odnosno izgrađene nepokretnosti u roku od 15

meseci od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnosno 15 meseci od završetka objekta koji je u postupku izgradnje.

Korisnik kredita mora da ispuni uslove za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije. Izuzetno,

korisnik kredita, u skladu sa ovom uredbom, može biti i lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10), Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06 – ispravka i 18/10), Zakona o Vladi (“Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11) i Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08 i 104/09).

Član 4.

Uslovi koje treba da ispuni nepokretnost koja se zalaže:

1) nepokretnost mora biti uknjižena u zemljišnoj knjizi ili katastru nepokretnosti, odnosno tamo gde ne postoje zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti prihvatiće se evidencija po pravilima tapijskog sistema;

2) ako nepokretnost nije uknjižena prihvatiće se kao sredstvo obezbeđenja kredita u sledećim

slučajevima:

(1) kada investitor na objektu nije kreditiran od strane banke za njegovu izgradnju, neophodno je da

objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, ima

minimalni stepen završenosti od 80%, o čemu će se izjasniti ovlašćeni procenitelj;

(2) kada je investitor na tom objektu kreditiran za njegovu izgradnju od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju tog objekta) ne zahteva se da stambeni objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije ima određen stepen završenosti;

(3) objekti u izgradnji za koje je predloženo Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita da preduzme sve mere i aktivnosti na omogućavanju prihvatanja osiguranja kredita sa predmetom obezbeđenja u vidu hipoteke prvog reda na nepokretnostima u početnim fazama izgradnje tj. za projekte

kod kojih je Građevinska direkcija Srbije nosilac građevinske dozvole – bez obzira na stepen završenosti objekta. Ovi projekti mogu se finansirati najviše do 50% od ukupno opredeljenih sredstava za dugoročno stambeno kreditiranje po osnovu odobrenih kreditnih zahteva u 2012. godini.

Nepokretnost koja se zalaže, a nije predmet kupovine, odnosno izgradnje mora ispunjavati sve uslove koji se zahtevaju radi osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije.

Član 5.

Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti korisniku kredita može da iznosi najviše 100.000,00

evra u dinarskoj protivvrednosti na dan puštanja kredita u tečaj.

Model dugoročnog stambenog kreditiranja definisan je tako da učešće iznosi ukupno 25% od cene

nepokretnosti, odnosno traženog iznosa koji predstavlja razliku vrednosti između nepokretnosti koju već poseduje i nove nepokretnosti.

Korisnik kredita je u obavezi da obezbedi minimum 5% učešća, a 20% učešća obezbeđuje se iz

budžeta Republike Srbije u vidu dugoročnog stambenog kredita. Preostalih 75% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija.

Član 6.

Korisnik kredita u periodu do najviše 25 godina otplaćuje deo kredita dobijen od banke i to 75%

cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.

Sredstva dodeljena iz budžeta Republike Srbije, korisnik kredita otplaćuje posle isteka perioda

otplate kredita iz stava 1. ovog člana, a najkasnije od 25. do 30. godine od puštanja kredita u tečaj.

Rok za otplatu sredstava iz budžeta je 60 meseci.

Rokovi otplate kredita određuju se pojedinačnim ugovorom o kreditu.

Ukupan rok otplate kredita ne može biti duži od 30 godina.

U slučaju raskida ugovora sa bankom ili bilo kog drugog razloga kada se banci isplaćuje kredit u

celosti, otplata u celosti vrši se i za deo kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije. U slučaju

delimične prevremene otplate, otplata se vrši u srazmernom iznosu otplate duga i prema banci i prema Republici Srbiji, u momentu odobrenja kredita.

Banka vrši naplatu celokupnog kredita u skladu sa planovima otplate koji čine sastavni deo ugovora o kreditu, s tim što se povraćaj dela sredstava datih iz budžeta Republike Srbije na ime dugoročnog

stambenog kreditiranja uplaćuje na poseban račun Republike Srbije.

Član 7.

Kamatna stopa za korisnika kredita na deo kredita koji se finansira iz budžeta Republike Srbije na

ime učešća iznosi 0% na godišnjem nivou, bez naplate interkalarne kamate za period otplate kredita

banke.

Kamatnu stopu za deo kredita koji finansira, banka određuje u skladu sa aktima poslovne politike, a

maksimalno šestomesečni EURIBOR + 4,5% na godišnjem nivou.

Član 8.

Banka daje korisniku kredita obrasce zahteva za kredit i zahteva za dobijanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Korisnik kredita banci podnosi zahteve iz stava 1. ovog člana, kompletnu dokumentaciju koju banka utvrđuje za dobijanje stambenog kredita koji osigurava Nacionalna korporacija, izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, kao i izvod iz matične knjige venčanih (za lica koja su u braku), uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda – poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita/supružnika, kao i potvrdu o visini primanja supružnika korisnika kredita, bez obzira da li je učesnik u kreditu, odnosno izjavu datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije u radnom odnosu.

Na osnovu dostavljene dokumentacije iz stava 2. ovog člana, banka donosi odluku o odobravanju

kredita u visini od 75% od vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.

Banka zahtev za osiguranje i dokumentaciju vezanu za osiguranje kredita podnosi Nacionalnoj

korporaciji u skladu sa ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita, zaključenog između banke i Nacionalne korporacije (u daljem tekstu:

Ugovor o osiguranju kredita).

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji zahtev za osiguranje, zahtev za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, kao i izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik

kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda – poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita, predugovor, pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije.

Nacionalna korporacija, na osnovu primljene dokumentacije, donosi odluku o osiguranju dela

stambenog kredita koji finansira banka u skladu sa Ugovorom o osiguranju kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Nacionalna korporacija obaveštava:

1) elektronskim putem banku o prihvatanju osiguranja i o ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih

sredstava iz budžeta Republike Srbije;

2) pisanim putem Ministarstvo o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz

budžeta Republike Srbije.

Član 9.

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji nacrt ugovora o dugoročnom finansiranju 20% vrednosti

nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita za korisnika kredita (u daljem tekstu: Ugovor o

dugoročnom finansiranju), najkasnije u roku od sedam radnih dana po dobijanju obaveštenja iz člana 8. stav 7. ove uredbe, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana, Ministarstvu dostavlja na potpis Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita.

Ministarstvo, pod uslovom da je odluka Nacionalne korporacije o formalnoj ispunjenosti uslova za

dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije pozitivna, donosi odluku o dodeli kreditnih sredstava, potpisuje Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita i dostavlja ga Nacionalnoj korporaciji, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana po dobijanju potpisanog ugovora, originale istog prosleđuje banci.

Banka, po potpisivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, dostavlja dva primerka potpisanog ugovora

Nacionalnoj korporaciji, koja jedan od tih primeraka dostavlja Ministarstvu, a jedan primerak zadržava za svoje potrebe.

Po dostavljanju potpisanih primeraka ugovora iz stava 1. ovog člana, banka Nacionalnoj korporaciji

dostavlja obaveštenje o datumu kada će 75% sredstava uplatiti korisniku kredita, kao i tačno naveden iznos u evrima i kurs za preračunavanje dinarske protivvrednosti, koji Nacionalna korporacija treba da uplati na namenski račun banke (za učešće).

Član 10.

Banka je dužna da sredstva odobrena iz sopstvenih finansijskih izvora, kao i sredstva uplaćena od

strane Nacionalne korporacije na ime učešća, prenese na dan uplate Nacionalne korporacije na

odgovarajući račun korisnika kredita, odnosno prodavca nepokretnosti.

Član 11.

Banka administrira i vodi kompletne knjigovodstvene evidencije o odobrenim kreditima u skladu sa

ovom uredbom i posle namirenja potraživanja koje banka ima prema korisniku kredita, a sve do

trenutka namirenja potraživanja Republike Srbije u celosti.

Član 12.

Banka je dužna da najkasnije do 15. u mesecu pošalje Nacionalnoj korporaciji i Ministarstvu u

pismenoj formi izveštaj za prethodni mesec sa informacijama o redovnosti otplate (redovne i prinudne) svih kredita odobrenih u skladu sa ovom uredbom, a u skladu sa evidencijom iz člana 11. ove uredbe.

Član 13.

Za obezbeđenje naplate dospelih potraživanja po ugovorima o kreditu, korisnik kredita je dužan da u korist banke i Republike Srbije zasnuje i preda sledeće instrumente obezbeđenja:

1) založno pravo – hipoteku prvog reda na osnovu izvršnog ugovora o hipoteci ili izvršne založne

izjave kao izvršnih isprava (tzv. “izvršna vansudska hipoteka”), sačinjenim u skladu sa Zakonom o

hipoteci (“Službeni glasnik RS”, broj 115/05) na nepokretnosti koja se kupuje ili drugoj odgovarajućoj nepokretnosti i to proporcionalno u korist banke za ceo iznos kredita banke i u korist Republike Srbije za ceo iznos kredita Republike Srbije;

2) potreban broj blanko solo menica korisnika kredita sa odgovarajućim ovlašćenjem za njihovu

popunu, sa klauzulom “bez protesta”.

Ako se nepokretnost čija se kupovina kreditira u skladu sa ovom uredbom (a istovremeno je i

predmet zaloge) nalazi u objektu za čiju je izgradnju investitor kreditiran od strane banke (ili je sa

bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju) i na kojem je uspostavljena

hipoteka I reda u korist banke kao obezbeđenje kredita za izgradnju, Nacionalna korporacija donosi

odluku o osiguranju stambenog kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije na osnovu upisane hipoteke II reda na nepokretnosti čija se kupovina kreditira, uz obavezu banke da nakon plasiranja sredstava dostavi Nacionalnoj korporaciji brisovnu dozvolu izdatu od strane banke u čiju korist je upisana hipoteka I reda, u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.

Banka je dužna da istovremeno sa predajom založne izjave za upis hipoteke po stambenom kreditu,

nadležnom registru preda i ugovor o odricanju vlasnika (investitora) od prava na raspolaganje

neispisanom hipotekom i Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome.

Posle pribavljanja rešenja o brisanju hipoteke I reda upisane po osnovu kredita odobrenog investitoru za izgradnju objekta, na nepokretnosti koja je predmet stambenog kreditiranja, banka je dužna da Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome, nakon čega će se smatrati da su ispunjeni uslovi za izdavanje polise osiguranja od strane Nacionalne korporacije.

Banka u čiju korist je upisana hipoteka I reda kao obezbeđenje kredita za izgradnju odobrenog

investitoru se obavezuje da nakon realizacije stambenog kredita bez odlaganja izda i dostavi brisovnu

dozvolu banci koja je odobrila stambeni kredit u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru

više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.

Nepokretnost nad kojom se konstituiše hipoteka mora biti osigurana na građevinsku vrednost od

osnovnih rizika i dopunskog rizika izliva vode, sa vinkulacijom u korist banke i Republike Srbije.

Realni instrumenti obezbeđenja uzimaju se u srazmeri do 0,95:1 (odnos ukupnog iznosa kredita –

glavni dug prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti pod hipotekom koju određuje ovlašćeni sudski

procenitelj, prihvaćen od strane Nacionalne korporacije), a ukoliko realni instrument obezbeđenja

prevazilazi po vrednosti navedenu srazmeru, taj instrument se prihvata ukoliko je ponuđen od strane

korisnika kredita.

Član 14.

Banka vrši kontrolu namenskog korišćenja sredstava kredita i proglašava kredit dospelim u celosti u

slučaju da se u toku važenja ugovora o kreditu utvrdi da sredstva nisu namenski korišćena, odnosno

zbog nepoštovanja zabrana iz člana 3. ove uredbe.

Banka je dužna da, uz prethodnu pismenu najavu, omogući ovlašćenim predstavnicima Nacionalne

korporacije i Ministarstva nesmetani uvid u kreditni dosije korisnika kredita, kao i uvid u dokumentaciju u vezi isplata i naplata sredstava po odobrenim kreditima i pružiti drugu pomoć koju mogu zahtevati u cilju izvršavanja odredaba ove uredbe.

Član 15.

U slučaju da Ministarstvo i Nacionalna korporacija utvrde da se sredstva iz budžeta Republike Srbije odobrena korisniku kredita koriste suprotno uslovima predviđenih ovom uredbom ili ugovorom sa korisnikom kredita, ili da su činjenice na kojima se zasnivala odluka o odobravanju kreditnih sredstava bile neistinite, a od suštinskog značaja prilikom donošenja odluke, Ministarstvo i/ili Nacionalna korporacija o tome obaveštava banku istog dana, koja je dužna da kredit proglasi dospelim u celosti i pristupi prinudnoj naplati.

Član 16.

Jedini kriterijum za obradu zahteva je vreme dostavljanja zahteva banke za dobijanjem kreditnih

sredstava iz budžeta Republike Srbije u visini 20% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita Nacionalnoj korporaciji.

Prioritet za isplatu sredstava određuje se prema vremenu donošenja konačne odluke o formalnoj

ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije od strane Nacionalne korporacije.

Član 17.

Sredstva za dugoročno stambeno kreditiranje realizuju se preko banaka, na osnovu Ugovora o

regulisanju međusobnih odnosa u poslovima stambenog kreditiranja iz budžeta Republike Srbije, koji zaključuju banka, Ministarstvo i Nacionalna korporacija.

Banke koje ne postupaju po odredbama ove uredbe isključuju se iz programa stambenog kreditiranja stanovništva kroz finansiranje učešća od strane Republike Srbije, uz obavezu celokupnog administriranja kredita i drugih obaveza po već zaključenim ugovorima u skladu sa ovom uredbom.

Član 18.

Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrši Ministarstvo.

Nacionalna korporacija izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Ministarstvu.

Ministarstvo izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Vladi.

Član 19.

Nacionalna korporacija je u obavezi da preduzme sve mere i aktivnosti na omogućavanju prihvatanja osiguranja kredita sa predmetom obezbeđenja u vidu hipoteke I reda u početnim fazama izgradnje i na svim budućim projektima za koje Građevinska direkcija Srbije zaključkom Vlade bude određena za nosioca projekta.

Član 20.

Sredstva koja su preneta Nacionalnoj Korporaciji u skladu sa Uredbom o merama podrške

građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2011. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 1/11, 3/11, 12/11 i 87/11), mogu se koristiti i u 2012. godini za te namene.

Član 21.

Deo sredstva iz člana 2. stav 1. ove uredbe, u visini obaveza preuzetih po ranije zaključenim

ugovorima u skladu sa Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2011. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 1/11, 3/11,12/11 i 87/11), Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 2/10, 4/10, 50/10, 72/10, 76/10, 94/10 i 98/10) i Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2009. godini (“Službeni glasnik RS”, br. 77/09, 78/09, 96/09 i 103/09), koje dospevaju u 2012. godini, koristiće se za izvršavanje tih obaveza.

Član 22.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike

Srbije”. 05 broj 110-36/2012-1

U Beogradu, 19. januara 2012. godine

Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole.

Član 2.

(1) Građevinska dozvola se izdaje na zahtev investitora koji namerava da gradi, rekonstruiše, odnosno dogradi objekat (u daljem tekstu: investitor).
(2) Zahtev za izdavanje građevinske dozvole sadrži:
1) poslovno ime, odnosno naziv, odnosno ime investitora;
2) podatke o objektu čije se građenje dozvoljava (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraćajni, gabaritu, spratnosti, ukupna površina, predračunska vrednost objekta i dr.);
3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata, odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi;
4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev.
(3) U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu, zahtev sadrži i podatke o planiranim fazama grañenja i konačnom roku završetka radova.

Član 2a
(1) Građevinska dozvola koja se izdaje posebno za izvoñenje pripremnih radova za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), kao i za objekte bruto razvijene građevinske površine preko 800 m², sadrži:
1) poslovno ime, odnosno naziv, odnosno ime investitora;
2) podatke o pripremnim radovima čije se izvoñenje odobrava (građenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova; obezbeñenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i druge radove kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, saniranje terena i obezbeñenje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora i dr.);
3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se odobrava izvoñenje pripremnih radova, odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi;
4) podatke o dokumentaciji koja je priložena uz zahtev.
(2) Građevinska dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem, u skladu sa Zakonom, na zahtev investitora.
(3) Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvoñenje pripremnih radova, koji sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, investitor prilaže rešenje o lokacijskoj dozvoli i glavni projekat za izvođenje pripremnih radova, u tri primerka, sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, u skladu sa Zakonom.

Član 2b
(1) Građevinska dozvola koju izdaje jedinica lokalne samouprave za izgradnju zgrada bruto razvijene grañevinske površine preko 800m², na osnovu lokacijske dozvole kojom je predviđena fazna izgradnja, sadrži podatke o fazama (u daljem tekstu: etape) na koju se odnosi građevinska dozvola.
(2) Građevinska dozvola za prvu etapu izgradnje zgrade iz stava 1. ovog člana, sadrži podatke o: konstrukcije zgrade zaključno sa krovom; instalaterskim radovima koji se moraju izvesti u ovoj etapi (delovi instalacija ispod temeljne konstrukcije, drenaža i druge slične instalacije, kao i gromobranska instalacija u konstrukciji); a po potrebi i radove na obezbeđenju iskopa temeljne jame, susednih objekata i stabilnosti terena, kao i obavezu investitora da radove završi u roku koji odredi nadležni organ i mogućnosti da se taj rok produži za najviše šest meseci, zavisno od vrste, namene i površine zgrade, tehnologije grañenja, kao i mesta gde se ista nalazi.
(3) Grañevinska dozvola za drugu etapu izgradnje zgrade iz stava 1. ovog člana, sadrži podatke o preostalim radovima, koji nisu obuhvaćeni prvom etapom grañenja, u cilju završetka izgradnje zgrade, kao i radove na ureñenju slobodnih prostora na predmetnoj parceli.
(4) Građevinske dozvole iz st. 2. i 3. ovog člana izdaju se rešenjem, na zahtev investitora koji namerava da gradi zgradu iz stava 1. ovog člana.
(5) Građevinska dozvola iz stava 2. ovog člana izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva.
(6) Građevinska dozvola iz stava 3. ovog člana izdaje se po pravnosnažnosti grañevinske dozvole za prvu etapu izgradnje objekta, u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Član 2v
(1) Zahtev za izdavanje građevinske dozvole za prvu etapu izgradnje zgrade iz člana 2b ovog pravilnika, pored podataka iz člana 2. stav 2. Pravilnika, sadrži i podatke o: rešenju konstrukcije zgrade; izolaterskim radovima i radovima na instalacijama (vodovoda i kanalizacije, mašinskih i elektro instalacija) koji se iz tehnoloških razloga moraju izvesti u ovoj etapi izgradnje; po potrebi, izvođenju radova na rušenju i izmeštanju postojećih objekata i instalacija; obezbeđenju temeljne jame i stabilnosti terena i zaštiti susednih objekata, ako je to utvrñeno lokacijskom dozvolom.
(2) Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, pored dokumentacije navedene u članu 3. stav 1. Pravilnika, podnosi se i glavni arhitektonski projekat za prvu etapu izgradnje zgrade, u tri primerka, glavni projekat konstrukcije zgrade i glavni projekat instalacija (vodovoda i kanalizacije, mašinskih instalacija i elektro instalacija), a po potrebi i glavni projekat uklanjanja postojećeg objekta i
instalacija, obezbeñenja temeljne jame, stabilnosti terena i zaštite susednih objekata, kao i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za ureñivanje građevinskog zemljišta.

Član 2g
(1) Zahtev za izdavanje građevinske dozvole za drugu etapu izgradnje zgrade iz člana 2b ovog pravilnika, koji se podnosi najkasnije u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o izdavanju grañevinske dozvole za prvu etapu izgradnje, pored podataka iz člana 2. stav 2. Pravilnika, sadrži i podatke o radovima i instalacijama koji nisu obuhvaćeni prvom etapom izgradnje, a koji se odnose na preostale građevinske radove, građevinsko-zanatske radove, na instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacije, mašinske instalacije (grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), podatke o liftovima i eskalatorima, podatke o zaštiti od požara i uređenju slobodnih prostora na parceli.
(2) Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, pored dokumentacije navedene u članu 3. stav 1. Pravilnika, podnosi se i glavni arhitektonsko-građevinski projekat za drugu etapu izgradnje, u tri primerka, glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije, glavni projekat elektro instalacija, glavni projekat mašinskih instalacija (grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), glavni projekat liftova i eskalatora, glavni projekat zaštite od požara i glavni projekat ureñenja slobodnih prostora na predmetnoj parceli.

Član 3.

(1) Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli, kao i dokumentacija utvrñena Zakonom o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), i to:
1) lokacijska dozvola;
2) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu;
3) dokaz o ureñivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za ureñivanje građevinskog zemljišta;
4) dokaz o uplati administrativne takse.
(2) Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove grañevinarstva, odnosno autonomna pokrajina podnosi se, pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana, i izveštaj revizione komisije iz člana 132. Zakona.

Član 4.

(1) Građevinska dozvola se izdaje rešenjem, u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole.
(2) Dispozitiv rešenja iz stava 1. ovog člana, pored podataka propisanih zakonom, sadrži:
1) poslovno ime, odnosno naziv, odnosno ime investitora kome se izdaje grañevinska dozvola sa naznakom sedišta, odnosno adrese;
2) podatke o objektu čija se izgradnja, odnosno rekonstrukcija ili dogradnja dozvoljava, odnosno na kome se radovi izvode sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraćajni i dr.), gabaritu, spratnosti i oznakom lokacije na kojoj se gradi, odnosno nalazi (katastarska parcela);
3) naziv privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koja je izradila glavni projekat i ime odgovornog projektanta;
4) podatke o postojećem objektu koji se ruši ili rekonstruiše radi grañenja;
5) rok u kome je investitor dužan da otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvoñenjem radova sa napomenom da po isteku tog roka prestaje važnost izdate grañevinske dozvole;
6) konstataciju da je glavni projekat i lokacijska dozvola sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli;
7) konstataciju da je investitor dužan da osam dana pre početka građenja objekta podnese organu koji je izdao grañevinsku dozvolu i nadležnom grañevinskom inspektoru prijavu početka izvoñenja radova, sa podacima i dokazima propisanim Zakonom i ovim pravilnikom.
(3) U obrazloženju rešenja, pored propisanih podataka, unose se i podaci o sadržini i vrsti tehničke dokumentacije koju je investitor priložio uz zahtev za izdavanje grañevinske dozvole (projekti, crteži, mišljenja, saglasnosti, rešenja i dr.).

Član 5.

(1) Na svim primercima glavnog projekta (koricama projekta, crtežima i sl.) koji su propisno kompletirani i zapečaćeni u skladu sa posebnim propisom, nadležni organ koji je doneo rešenje o građevinskoj dozvoli, stavlja pečat organa sa naznakom broja rešenja kojim je izgradnja dozvoljena i datumom njegovog donošenja i potpisom ovlašćenog lica.
(2) Jedan primerak građevinske dozvole i glavni projekat sa svim prilozima, odnosno originalni primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, zadržava organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole radi trajnog čuvanja.

Član 6.

Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru, jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta, jedan primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi objekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina, a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru, objektu, broju i datumu rešenja – grañevinske dozvole, roku važnosti grañevinske dozvole i dr.) unosi u spisak – pregled izdatih grañevinskih dozvola.

Član 7.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja odobrenja za izgradnju i sadržini prijave početka izvoñenja radova (“Službeni glasnik RS”, broj 60/03).

Član 8.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 1.

Ovim zakonom se utvrđuju prava i obaveze vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade u pogledu održavanja i korišćenja stambene zgrade i stanova i drugih posebnih delova u zgradi, određuju radovi na održavanju kojima se sprečava ili otklanja opasnost po život i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeđuje sigurnost korisnika zgrade i okoline i uređuje način upravljanja stambenom zgradom.

Član 2.

Stambenom zgradom, u smislu ovog zakona, smatra se zgrada namenjena stanovanju, kao i zgrada u kojoj je najmanje jedan poseban deo namenjen stanovanju i sa njom čini građevinsku i funkcionalnu celinu.

Član 3.

Stambena zgrada se održava na način kojim se obezbeđuje upotrebljivost i ispravnost zajedničkih uređaja i opreme, zajedničkih delova zgrade, upotrebljivost zgrade kao celine i bezbednost njenog korišćenja.

Održavanjem stambene zgrade, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i izvođenje radova u stanu ili drugom posebnom delu zgrade ako su od uticaja na održavanje, bezbedno korišćenje zgrade i bezbednost zgrade kao celine.

II. RADOVI NA ODRŽAVANjU

Član 4.

Vlasnici i korisnici stanova i drugih posebnih delova zgrade, stan, odnosno drugi posebni deo zgrade i zajedničke delove zgrade koriste na način kojim se neće prouzrokovati šteta na zgradi kao celini i na njenim posebnim i zajedničkim delovima i kojim se neće ometati korišćenje stanova, drugih posebnih delova i zajedničkih delova zgrade.

Član 5.

Radovi na održavanju stambene zgrade prema prirodi, obimu i dinamici izvođenja jesu:

1. radovi na investicionom održavanju i

2. radovi na tekućem održavanju.

Ministar nadležan za stambene poslove bliže će odrediti vrste radova na održavanju stambenih zgrada, dinamiku i rokove njihovog izvođenja.

Član 6.

Radovi na održavanju stambene zgrade čijim izvođenjem se sprečava ili otklanja opasnost po život i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeđuje sigurnost korisnika zgrade i okoline jesu:

1) popravka ili zamena krovne konstrukcije, krovnog pokrivača i drugih elemenata krova (dimnjaci, ventilacioni kanali, krovni otvori);

2) popravka ili zamena lifta sa pripadajućim delovima (kućica, liftovsko okno sa instalacijama i uređajima) kao i ispitivanje ispravnosti sa izdavanjem upotrebne dozvole prema važećim propisima o liftovima;

3) popravka ili zamena protivpožarnog stepeništa i instalacija i uređaja za zaštitu od požara;

4) popravka ili zamena gromobrana;

5) popravka ili zamena oštećenih i dotrajalih fasada, stepeništa i drugih zajedničkih delova zgrade, koje predstavljaju opasnost po život i zdravlje ljudi.

Član 7.

Radovi na održavanju stambene zgrade kojima se otklanja neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi ili za okolinu (požar, poplava, intervencije na elektroinstalaciji, zaglavljenje u liftu i sl.) jesu radovi hitnih intervencija u smislu ovog zakona i izvode se bez odlaganja.

Vlasnik, odnosno korisnik stana ili drugog posebnog dela zgrade, obaveštava odmah po saznanju organizaciju kojoj su povereni poslovi održavanja, odnosno koja održava uređaje i instalacije, o potrebi preduzimanja radova koji se izvode kao hitne intervencije i druge nadležne organizacije, odnosno službe.

Član 8.

Vlasnici i korisnici stanova i drugih posebnih delova zgrade obezbeđuju redovno čišćenje stambene zgrade i preduzimaju druge mere na održavanju higijene u skladu sa sanitarnim propisima i propisima o održavanju stambene zgrade.

Član 9.

Radovi na održavanju stambene zgrade izvode se na osnovu odluke organa upravljanja stambenom zgradom donete u skladu sa ovim zakonom.

Sredstva za održavanje stambene zgrade obezbeđuju vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

III. UPRAVLjANjE STAMBENOM ZGRADOM

Član 10.

Upravljanje stambenom zgradom, u smislu ovog zakona, jeste staranje o održavanju stambene zgrade kao celine i zajedničkih delova u zgradi, odlučivanje o obezbeđivanju i korišćenju finansijskih sredstava za održavanje, o načinu korišćenja zajedničkih delova zgrade i o drugim pitanjima od značaja za održavanje stambene zgrade.

Član 11.

Stambena zgrada ima svojstvo pravnog lica u pravnim poslovima koji se odnose na održavanje i korišćenje stambene zgrade.

Stambena zgrada ima račun i pečat.

Član 12.

U stambenoj zgradi obrazuje se skupština zgrade koju čine svi vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Skupština zgrade može se obrazovati i za deo zgrade koji čini građevinsku i funkcionalnu celinu (lamela, ulaz i sl.).

Skupština zgrade se može obrazovati ako je prisutno više od polovine vlasnika stanova ili drugih posebnih delova zgrade, odnosno njihovih predstavnika.

Ako vlasnik stana, odnosno drugog posebnog dela zgrade, na dve uzastopne sednice za konstituisanje skupštine zgrade ne odredi svog predstavnika u skupštini zgrade, svojstvo člana skupštine zgrade ima nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana ili drugog posebnog dela zgrade, sa pravom odlučivanja o izvođenju radova na tekućem održavanju stambene zgrade dok vlasnik ne odredi predstavnika.

U zgradi u kojoj su obrazovane skupštine vlasnika po delovima zgrade, međusobne odnose u pogledu održavanja zgrade kao celine i zajedničkih delova zgrade skupštine uređuju ugovorom.

Član 13.

U stambenoj zgradi, odnosno delu zgrade (lamela, ulaz i sl.), sa deset i manje vlasnika stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade umesto skupštine zgrade obrazuje se savet zgrade koji čine svi vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade.

Savet zgrade bira predsednika saveta.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na skupštinu zgrade i predsednika skupštine shodno se primenjuju i na savet zgrade i predsednika saveta.

Član 14.

Skupština zgrade obavlja sledeće poslove:

1) donosi program održavanja zgrade;

2) odlučuje o načinu organizovanja radova na održavanju zgrade;

3) donosi odluke o izvođenju radova na održavanju zgrade;

4) usvaja godišnji izveštaj o realizaciji programa održavanja zgrade;

5) utvrđuje visinu i način obezbeđivanja sredstava za održavanje zgrade;

6) određuje uslove i način održavanja reda u zgradi;

7) odlučuje o osiguranju zgrade;

8) uređuje način korišćenja zajedničkih delova zgrade;

9) odlučuje o poboljšanju uslova stanovanja u zgradi i o drugim pitanjima u vezi sa održavanjem i upravljanjem zgradom, u skladu sa zakonom.

Skupština zgrade na pogodan način obaveštava članove skupštine zgrade o realizovanom programu održavanja zgrade i o trošenju sredstava za održavanje.

Član 15.

Predsednik skupštine zgrade: rukovodi radom skupštine; predstavlja i zastupa stambenu zgradu pred trećim licima; predlaže godišnji program održavanja zgrade; stara se o realizaciji programa održavanja i o tome podnosi izveštaj; vrši druge poslove za koje ga ovlasti skupština zgrade.

Predsednik skupštine zgrade bira se većinom glasova članova skupštine zgrade.

Član 16.

Skupština zgrade može obrazovati stalna ili povremena tela za obavljanje administrativno-tehničkih poslova, odnosno obavljanje ovih poslova može poveriti licu iz reda članova skupštine zgrade ili trećem licu.

Skupština zgrade utvrđuje uslove obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana.

Član 17.

Skupština zgrade može punovažno odlučivati ako je prisutno više od polovine članova skupštine.

Skupština zgrade većinom glasova prisutnih članova skupštine zgrade donosi odluke koje se odnose na tekuće održavanje zgrade.

Skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade.

Smatra se da je glasanje obavljeno i u slučaju kada vlasnici stanova i drugih posebnih delova u zgradi daju pismenu saglasnost, a prema kriterijumima za donošenje odluka utvrđenim ovim zakonom.

Član 18.

Skupština zgrade može doneti odluku o izvođenju radova na sanaciji ravnog krova odnosno krovne konstrukcije kojom se, saglasno propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, može izgraditi, odnosno adaptirati novi stan.

Skupština zgrade može odlučiti da radove iz stava 1. ovog člana izvodi neko od vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od članova njihovog porodičnog domaćinstva ili treće lice ako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade, ili članovi njihovih porodičnih domaćinstava nisu za to zainteresovani.

Investitor radova iz stava 2. ovog člana i stambena zgrada svoje međusobne odnose uređuju ugovorom, koji se zaključuje u pismenoj formi i overava u sudu.

Ugovor iz stava 3. ovog člana sadrži naročito sledeće elemente: uslove pod kojima se daje na korišćenje zajednički deo zgrade, podatke o zgradi, podatke o radovima, prava i obaveze investitora i zgrade, rokove za završetak izvođenja radova, rokove za priključenje na instalacije u zgradi, posebne obaveze za pojedine vlasnike, odnosno korisnike stanova i drugih posebnih delova zgrade, pravne posledice u slučaju neizvršenja obaveza.

Ugovor iz stava 3. ovog člana služi kao dokaz o pravu izvođenja radova u smislu propisa o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata.

Član 19.

Investitor iz člana 18. stav 2. dužan je da:

1) o svom trošku otklanja kvarove i oštećenja koja nastanu na postojećem delu zgrade usled izvođenja radova;

2) u slučaju neophodne potrebe privremenog iseljenja iz stana, vlasniku, odnosno korisniku stana, odnosno drugog posebnog dela zgrade, dok traju radovi obezbedi na privremeno korišćenje drugi stan koji mu ne pogoršava uslove stanovanja, snosi troškove njegovog preseljenja u stan koji se daje na privremeno korišćenje i troškove ponovnog preseljenja u njegov stan, kao i snosi troškove koji su uvećani zbog privremenog smeštaja. Vlasnik, odnosno korisnik stana privremeno se iseljava iz stana u privremeni smeštaj, samo ako je za to dao saglasnost;

3) na pogodan način obaveštava vlasnike, odnosno korisnike stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade, o pripremi i početku izvođenja radova, najkasnije 30 dana pre započinjanja radova.

Član 20.

Lice koje smatra da mu je odlukom skupštine zgrade povređeno neko pravo ili pravni interes na zakonu zasnovan, može tu odluku pobijati pred nadležnim sudom.

Član 21.

Skupština zgrade može doneti odluku da se zajedničke prostorije pretvore u stan ili poslovni prostor, ako su za to ispunjeni uslovi po propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata.

Skupština zgrade može odlučiti da radove iz stava 1. ovog člana izvede neko od vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od članova njihovog porodičnog domaćinstva, ili treće lice ako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade, ili članovi njihovih porodičnih domaćinstava nisu za to zainteresovani.

Na zaključivanje ugovora o uređivanju međusobnih odnosa zgrade i investitora pretvaranja shodno se primenjuju odredbe člana 18. stav 3, 4. i 5. ovog zakona.

Član 22.

Ako zajednička prostorija ne ispunjava propisane uslove za pretvaranje u poseban stan, skupština zgrade može doneti odluku o pripajanju te prostorije susednom stanu, odnosno poslovnoj prostoriji.

Na zaključivanje ugovora o uređivanju međusobnih odnosa zgrade i investitora shodno se primenjuju odredbe člana 18. stav 3, 4. i 5. ovog zakona.

Član 23.

Odredbe ovog zakona o održavanju stambene zgrade shodno se primenjuju i na stambene zgrade u kojima su svi stanovi i drugi posebni delovi stambene zgrade u svojini jednog lica.

IV. TROŠKOVI ODRŽAVANjA

Član 24.

Troškove održavanja stambene zgrade snose vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade srazmerno učešću površine svojih stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade u površini svih stanova i drugih posebnih delova u zgradi, prema stvarno učinjenim troškovima.

Na ime troškova održavanja za radove tekućeg održavanja, vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade plaćaju mesečno za tekući mesec iznos u visini i u rokovima koje odredi skupština zgrade, na račun zgrade.

Vlasnici poslovnih prostorija, odnosno vlasnici stanova u kojima se obavlja poslovna delatnost, plaćaju uvećane troškove za održavanje stambene zgrade, u zavisnosti od vrste i uticaja delatnosti kojom se bave na uvećanje troškova za održavanje.

Opština utvrđuje kriterijume i način na koji će vlasnici poslovnih prostorija, odnosno vlasnici stanova u kojima se obavlja poslovna delatnost, plaćati troškove za održavanje stambene zgrade.

Najviši iznos troškova iz stava 3. ovog člana za vlasnike poslovnih prostorija ne može biti viši od četvorostrukog iznosa troškova utvrđenih u skladu sa ovim zakonom, a za vlasnike stanova u kojima se obavlja poslovna delatnost, od dvostrukog iznosa tih troškova.

Član 25.

Za obaveze koje preuzme stambena zgrada u vezi sa održavanjem, odgovaraju supsidijarno vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade u skladu sa kriterijumima plaćanja troškova održavanja utvrđenim ovim zakonom.

V. ORGANIZOVANjE POSLOVA ODRŽAVANjA

Član 26.

O načinu organizovanja poslova održavanja odlučuje skupština zgrade saglasnošću vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Akt skupštine zgrade o načinu organizovanja poslova održavanja dostavlja se opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u roku od 15 dana od dana njegovog donošenja.

Član 27.

Skupština zgrade može organizovati obavljanje poslova na održavanju zgrade, tako da obavljanje svih ili pojedinih poslova ustupi javnom preduzeću za stambene usluge, drugom preduzeću ili preduzetniku ili na drugi način kojim se obezbeđuje njihovo organizovano izvođenje.

Dve ili više stambenih zgrada mogu zajedno organizovati poslove na održavanju.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, stambene zgrade međusobne odnose uređuju ugovorom koji sadrži naročito: način obavljanja poslova na održavanju stambene zgrade; način i rokove obezbeđivanja sredstava za održavanje; način korišćenja i kontrole trošenja sredstava za održavanje.

Član 28.

Stambena zgrada i preduzeće, odnosno preduzetnik kome se ustupaju poslovi na održavanju stambene zgrade zaključuju ugovor, koji sadrži naročito:

1) vrste radova, uslove i način njihovog obavljanja;

2) cenu, način i uslove plaćanja za obavljanje poslova na održavanju;

3) način izveštavanja skupštine zgrade o izvršenim poslovima na održavanju;

4) međusobna prava i obaveze u slučaju neizvršenja ili neblagovremenog izvršenja radova na održavanju.

Član 29.

Ako stambena zgrada ne obezbedi izvođenje radova na održavanju stambene zgrade iz člana 6. ovog zakona, po nalogu lica koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, nadležni organ opštine će izvođenje ovih radova obezbediti preko javnog preduzeća za stambene usluge, odnosno drugog preduzeća ili preduzetnika, a na teret stambene zgrade.

Stambena zgrada u slučaju iz stava 1. ovog člana troškove za izvedene radove na održavanju stambene zgrade naknađuje opštini, u rokovima i na način koji odredi opština.

Skupština opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: opština) može osnovati javno preduzeće za stambene usluge radi izvođenja radova na održavanju stambenih zgrada kojima raspolaže, radova na održavanju stambenih zgrada čije je održavanje povereno javnom preduzeću za stambene usluge, kao i radova iz člana 6. ovog zakona.

Opština utvrđuje visinu naknade za izvođenje radova na održavanju stambene zgrade u društvenoj svojini kojima raspolaže.

Opština i javno preduzeće za stambene usluge, odnosno drugo preduzeće, odnosno preduzetnik, svoje međusobne odnose uređuju ugovorom.

U slučaju da stambena zgrada u utvrđenom roku ne isplati opštini naknadu troškova za izvedene radove na održavanju stambene zgrade, opština pravo na naknadu ostvaruje na osnovu računa o isplaćenim radovima, koji ima snagu verodostojne isprave.

Član 30.

Vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade, odnosno korisnici omogućiće obavljanje neophodnih radova na održavanju stambene zgrade u meri koja je potrebna za otklanjanje neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi i materijalna dobra.

VI. NADZOR

Član 31.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši opština, odnosno gradska uprava.

U postupku nadzora stambenoj zgradi, odnosno javnom preduzeću za stambene usluge, odnosno drugom preduzeću kome su povereni poslovi održavanja stambene zgrade, naložiće se rešenjem bez odlaganja da u ostavljenom roku izvrše radove na održavanju kojima se sprečava ugrožavanje života i zdravlja ljudi i bezbednosti okoline.

Ako stambena zgrada ne izvrši radove iz stava 2. ovog člana lice koje vrši nadzor će o tome obavestiti opštinsku odnosno gradsku upravu.

U slučaju iz stava 3. ovog člana opštinska odnosno gradska uprava će izvršenje radova obezbediti preko drugog lica, a na teret stambene zgrade.

VII. KAZNENE ODREDBE

Član 32.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje je vlasnik odnosno korisnik stana, odnosno drugih posebnih delova u zgradi, ako:

1. koristi stan, odnosno drugi poseban ili zajednički deo zgrade na način kojim se prouzrokuje šteta u zgradi ili njenim zajedničkim i posebnim delovima, odnosno ometaju ostali korisnici u mirnom korišćenju posebnih, odnosno zajedničkih delova zgrade (član 4),

2. ne omogući obavljanje neophodnih radova u meri koja je potrebna za otklanjanje neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi i materijalna dobra (član 30).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara

Član 33.

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se stambena zgrada ako ne izvrši radove na održavanju stambene zgrade kojima se sprečava ugrožavanje života i zdravlja ljudi i bezbednost okoline (član 31. stav 2)

Član 34.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje je vlasnik odnosno korisnik stana, odnosno drugih posebnih delova u zgradi, ako:

1. koristi stan, odnosno drugi poseban deo ili zajednički deo zgrade na način kojim se prouzrokuje šteta u zgradi ili njenim zajedničkim i posebnim delovima, odnosno ometaju ostali korisnici u mirnom korišćenju posebnih, odnosno zajedničkih delova zgrade (član 4),

2. ne omogući obavljanje neophodnih radova u meri koja je potrebna za otklanjanje neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi i materijalna dobra (član 30)

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.

Skupština zgrade koja je poverila poslove održavanja javnom preduzeću za stambene usluge pre stupanja na snagu ovog zakona, može doneti odluku o organizovanju održavanja zgrade na drugi način, s tim što o tome pismeno obaveštava to preduzeće najmanje tri meseca pre organizovanja poslova na drugi način, odnosno u roku utvrđenom ugovorom.

Član 36.

– neustavan –

Član 37.

Za vreme važenja Zakona o pribavljanju stanova za potrebe kadrova i povratak iseljenih lica u AP Kosovo i Metohija (“Službeni list SRJ”, br. 24/94) prvenstvo u ostvarivanju prava na nadziđivanje zgrada i pretvaranje zajedničkih prostorija u stanove imaju lica određena tim zakonom.

Odluka organa upravljanja ili pismena saglasnost većine korisnika stanova o davanju na korišćenje zajedničkih prostorija za stanovanje ili obavljanje poslovne delatnosti, doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, osnov je za ostvarivanje prava iz člana 21. i 22. ovog zakona i služi kao dokaz o pravu korišćenja, radi izvođenja radova u smislu propisa o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata.

Član 38.

Do donošenja propisa, odnosno podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, primenjivaće se Uredba o održavanju stambenih zgrada i stanova (“Službeni glasnik RS”, br. 43/93) i propisi opštine doneti na osnovu zakonskih odredaba koje prestaju da važe stupanjem na snagu ovog zakona.

Član 39.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 12a, 12b, 13, 14, 14a, 15. i 51. Zakona o stanovanju (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 50/92, 76/92 i 33/93) i član 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 33/93).

Član 40.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 1.

Korišćenje stanova, održavanje stambenih zgrada i stanova i otkup stanova vrši se u skladu sa ovim zakonom.

Član 2.

Država preduzima mere za stvaranje povoljnih uslova za stambenu izgradnju i obezbeđuje uslove za rešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica u skladu sa zakonom.

Član 3.

Stanom, u smislu ovog zakona, smatra se jedna ili više prostorija namenjenih i podobnih za stanovanje, koje, po pravilu, čine jednu građevinsku celinu i imaju zaseban ulaz.

Član 4.

Održavanjem stambenih zgrada i stanova obezbeđuje se zaštita stambenog fonda, potreban nivo stanovanja i zaštita javnog interesa, u skladu sa zakonom.

II. KORIŠĆENjE STANOVA

Član 5.

Stambene zgrade i stanovi koriste se po osnovu prava svojine na stanu i po osnovu zakupa.

Ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova ili koristi stan bez zaključenog ugovora ili je poništen pravni osnov po kome je zaključen ugovor, vlasnik stana, odnosno lice koje ima pravni interes, može kod opštinskog organa nadležnog za stambene poslove da zahteva njegovo iseljenje.

Postupak za iseljenje iz stava 2. ovog člana je hitan.

Žalba na rešenje o iseljenju lica koje se uselilo u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova, ne zadržava izvršenje rešenja.

Član 6.

Stambene zgrade i stanovi koriste se u skladu sa njihovom namenom.

Izuzetno, u delu stana može se obavljati poslovna delatnost, na način kojim se ne ugrožava bezbednost zgrade i građana, ne nanosi šteta zgradi i ne ometaju drugi korisnici u mirnom korišćenju stanova.

Opštinama se poverava da propisuju kućni red u stambenim zgradama na svojoj teritoriji.

1. Zakup stana

Član 7.

O zakupu stana zaključuje se ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (u daljem tekstu: zakupac).

Ugovor o zakupu stana zaključuje se u pismenoj formi i sadrži naročito: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet zakupa; vreme trajanja zakupa; prava i obaveze ugovornih strana u korišćenju i održavanju stana; visinu zakupnine i način i rokove plaćanja; uslove i rokove za otkaz ugovora; lica koja će koristiti stan.

Ako u ugovoru o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa, smatraće se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme.

Prilikom primopredaje stana datog u zakup, sačinjava se zapisnik o stanju u kome se stan nalazi, koji potpisuju obe ugovorne strane.

Član 8.

Zakupodavac je dužan da najmanje mesec dana pre nameravanog povećanja zakupnine o tome obavesti zakupca.

Zakupnina se plaća za protekli mesec najkasnije do petnaestog dana u tekućem mesecu, ako ugovorom o zakupu nije drukčije određeno.

Član 9.

Ugovor o zakupu stana prestaje:

1. istekom vremena na koje je zaključen;

2. sporazumnim raskidom;

3. otkazom;

4. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade, u skladu sa zakonom;

5. propašću stana, i

6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

U slučaju smrti zakupca, članovi porodičnog domaćinstva, koji su sa zakupcem stanovali u istom stanu, nastavljaju sa korišćenjem tog stana, s tim što ugovor o zakupu zaključuje lice koje oni sporazumno odrede.

Ako u stanu, u slučaju smrti zakupca, nije ostao ni jedan član porodičnog domaćinstva zakupca, novi ugovor o zakupu zaključuje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva zakupca, ili lice koje je bilo član porodičnog domaćinstva prethodnog zakupca (brat, sestra i sl.), ako je nastavilo da stanuje u istom stanu.

Pod članom porodičnog domaćinstva zakupca stana u smislu ovog zakona, smatraju se: bračni drug, dete (rođeno u braku ili van braka, usvojeno ili pastorak), roditelji zakupca i njegovog bračnog druga, kao i lice koje je zakupac po zakonu dužan da izdržava.

Ako lice iz st. 2. i 3. ovog člana ne zaključi ugovor o zakupu u roku od 60 dana od smrti zakupca, ugovor o zakupu prestaje.

Član 10.

Zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana:

1. ako zakupac bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;

2. ako zakupac ne plati zakupninu za najmanje tri meseca uzastopno ili četiri meseca u toku godine;

3. ako se nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama, instalacijama ili uređajima u stambenoj zgradi; i

4. ako stan koristi na način kojim se korisnici ostalih stanova ometaju u mirnom korišćenju stana.

Zakupodavac daje otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 90 dana, a ako otkazni rok ističe u periodu decembar – februar, otkazni rok se produžava za još 30 dana.

Zakupac stana može dati otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi, najmanje 30 dana pre nego što namerava da se iseli iz stana.

U slučaju kad zakupac da otkaz sa otkaznim rokom kraćim od roka iz stava 3. ovog člana, dužan je da zakupodavcu plati zakupninu i za naredni mesec.

Član 11.

U slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca.

2. Održavanje stambenih zgrada i stanova

Član 12.

Vlasnici stambene zgrade, stanova i drugih posebnih delova zgrade (u daljem tekstu: vlasnici stanova) obezbeđuju održavanje zgrade sa instalacijama, opremom i uređajima, kao i stanova i posebnih delova zgrade, radi korišćenja zgrade i stanova na način kojim se neće dovesti u opasnost život i zdravlje ljudi i sigurnost okoline (investiciono održavanje).

Održavanje stambenih zgrada i stanova, u smislu stava 1. ovog člana, u javnom je interesu.

Vlasnici stanova obezbeđuju obavljanje i drugih poslova na održavanju zgrade i stanova: krečenje, pranje i čišćenje stepeništa, ulaznih prostora i zajedničkih prostorija, popravke i zamenu zajedničkih svetiljki i drugih radova kojima se obezbeđuje održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti (tekuće održavanje)

Član 12a

– prestao da važi –

Član 12b

– prestao da važi –

Član 13.

– prestao da važi –

Član 14.

– prestao da važi –

Član 14a

– prestao da važi –

Član 15.

– prestao da važi –

III. OTKUP STANOVA

Član 16.

Nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini (u daljem tekstu: nosilac prava raspolaganja), dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Nosilac prava raspolaganja dužan je da omogući otkup stana pod uslovima propisanim ovim zakonom i bračnom drugu i deci rođenoj u braku i van braka, usvojenoj i pastorčadi, koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu, uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava, s tim što se saglasnost može dati samo jednom licu.

Članovi porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama ovog zakona.

Ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz st. 1. i 2. ovog člana može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu.

Ako je zahtev podnet pre stupanja na snagu ovog zakona, rok iz prethodnog stava ovog člana počinje teći od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Suvlasnik idealnog dela stana u susvojini ima pravo da otkupljuje stan u idealnim delovima dok ga u celini ne otkupi.

Sustanar može da otkupljuje stan u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da se prethodno izvrši fizička deoba na dva ili više stanova.

U slučaju da se ne može izvršiti fizička deoba stana u smislu stava 7. ovog člana, sustanar može da otkupi deo stana koji sam koristi. Delove stana koji se zajednički koriste, sustanar može da otkupi srazmerno veličini stana koji sam koristi, o čemu sa drugim sustanarom zaključuje sporazum.

Član 17.

Od otkupa po odredbama ovog zakona izuzima se stan:

1. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo, u smislu ovog zakona;

2. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi stan koji se koristi po osnovu stanarskog prava, ako po ovom zakonu postoje uslovi za zamenu stana između njegovog vlasnika i nosioca stanarskog prava na tom stanu;

3. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi odgovarajući stan koji se koristi po osnovu stanarskog prava na tom stanu, a koji ima pravo da mu opština obezbedi stan za iseljenje tog nosioca stanarskog prava, u skladu sa ovim zakonom;

4. koji se nalazi u zadužbini, odnosno koji je pripadao zadužbini koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana, zgradi podignutoj ili kupljenoj iz sredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne i druge društveno korisne svrhe (legati, pokloni, sakupljeni prilozi i sl.) ili reprezentativnoj zgradi, koja se koristi za potrebe državnih organa i organa lokalne samouprave;

5. koji se koristi za zaštićeno stanovanje penzionera i drugih starih lica u smislu propisa iz socijalne zaštite;

6. čiji nosilac stanarskog prava i članovi njegovog domaćinstva imaju stalno mesto boravka van mesta u kome se nalazi stan.

Odgovarajućim stanom, u smislu ovog zakona, smatra se stan u kome je broj soba jednak broju članova porodičnog domaćinstva, a najviše četvorosoban stan.

Odgovarajući stan u smislu stava 1. tač. 1, 2. i 3. ovog člana je stan koji zadovoljava uslove iz stava 2. ovog člana, pod uslovom da se bitnije ne pogoršaju uslovi stanovanja.

Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvrđuje koji stanovi se nalaze u zadužbini, odnosno koji su pripadali zadužbini koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana, u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Vlada Republike Srbije utvrđuje koji stanovi se nalaze u reprezentativnoj zgradi, u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Opština, odnosno grad Beograd, odnosno grad na predlog zainteresovanog lica utvrđuje koji stanovi su podignuti ili kupljeni iz sredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne ili druge društveno korisne svrhe, u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Zadužbina može obnoviti rad ako su njeni ciljevi mogući i ako se prihodima od stanova koji su pripadali zadužbini mogu ostvarivati ti ciljevi.

Zakupci na neodređeno vreme stanova koji su pripadali zadužbinama koje do isteka roka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ne obnove rad, odnosno koje ne otpočnu sa ostvarivanjem svojih ciljeva, imaju pravo da otkupe stanove pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Ministarstvo kulture utvrđuje zadužbine koje do roka iz stava 1. ovog člana nisu obnovile rad, odnosno nisu otpočele sa ostvarivanjem svojih ciljeva.

Zakupnine za stanove koji pripadaju zadužbini koja je obnovila rad u skladu sa zakonom uplaćuju se toj zadužbini.

Član 18.

O otkupu stana zaključuje se ugovor koji sadrži naročito: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet ugovora; cenu; izjavu vlasnika da pristaje na uknjižbu; izjavu kupca da prihvata hipoteku; uslove, način i rokove izvršenja ugovora; razloge za raskid ugovora.

Ugovor o otkupu stana zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana overavaju se kod suda.

Član 18a

Nosilac prava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za otkup.

U slučaju zahteva za otkup stana koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, nosilac prava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona

Član 19.

Uslovi otkupa stana su:

1. rok otplate iznosi 40 godina, s tim što uz saglasnost kupca rok može da bude i kraći; i

2. na stan koji se otkupljuje do njegove otplate u celini, stavlja se hipoteka.

Član 20.

Stan se otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana, a u slučaju zahteva koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona pod uslovima na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Otkupna cena stana, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne bruto zarade u privredi Republike u mesecu koji prethodi danu iz stava 1. ovog člana, kao i na osnovu starosti zgrade, opšte pogodnosti zgrade i stana u skladu sa propisima (kvalitet i spratnost zgrade, visinski položaj stana u zgradi, lokacija i dr.) i površine stana.

Otplatom na rate, u smislu ovog zakona, smatra se otplata na dvanaest i više meseci.

Umanjenje po osnovu starosti zgrade iz stava 2. ovog člana, obračunava se po stopi od 1,0% godišnje, a najviše do 50%.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće uputstvo o načinu utvrđivanja otkupne cene stana, u skladu sa zakonom.

Na otkup stana po odredbama ovog zakona, ne plaća se porez na promet nepokretnosti.
Napomena : prosečna mesečna bruto zarada u privredi Republike Srbije, isplaćena u decembru 2010. godine iznosi 51.165,00 dinara.

Član 21.

Ugovorena cena stana dobija se kada se otkupna cena stana, utvrđena u smislu člana 20. ovog zakona, umanji na ime:

1. doprinosa za stambenu izgradnju uplaćivanog iz ličnog dohotka lica koje otkupljuje stan i njegovog bračnog druga po 0,5% za svaku godinu radnog staža, a najviše do 30%, i

2. naknade vlasniku eksproprisanog stana koji je dobio stan na korišćenje po osnovu stanarskog prava do 10%.

Umanjenje iz stava 1. tačka 1. ovog člana računa se kupcu i na ime doprinosa za stambenu izgradnju umrlog bračnog druga, pod uslovom da kupac nije sklopio nov brak.

Umanjenje ugovorne cene stana po osnovu doprinosa za stambenu izgradnju umrlog bračnog druga priznaje se i kupcu koji je ugovor o otkupu zaključio od 2. avgusta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona.

U slučaju jednokratne otplate više od jedne trećine duga, iznos duga koji se jednokratno otplaćuje umanjuje se za 15%, a u slučaju jednokratne otplate ukupne ugovorne cene umanjenje je 20%.

Umanjenje cene stana, u smislu stava 1. ovog člana, primenjuje se za stan, odnosno deo stana, do veličine odgovarajućeg stana.

Član 22.

Ako lice koje otkupljuje stan ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima status ratnog vojnog invalida od I do V grupe, ima pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana do 50%, srazmerno stepenu invalidnosti.

Umanjenje iz stava 1. ovog člana za 50% imaju ratni vojni invalidi sa telesnim oštećenjem od 100%.

Pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana od 50% imaju i lica čiji je član porodičnog domaćinstva poginuo kao borac u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine.

Član 23.

Ako se dug otplaćuje u mesečnim ratama one se utvrđuju tako što se ukupan iznos duga podeli brojem meseci u kojima se dug otplaćuje.

Mesečna otplatna rata se usklađuje za šestomesečne obračunske periode januar-jun, odnosno jul-decembar sa kretanjem cena na malo u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike za obračunski period.

Mesečna otplatna rata, utvrđena na osnovu zaključenog ugovora o otkupu stana u tekućem obračunskom periodu, usklađuje se od meseca zaključenja ugovora do kraja tog obračunskog perioda sa kretanjem rasta cena na malo u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike.

Ako kupac zahteva izmenu ugovorenog načina otplate duga, izmenjeni uslovi plaćanja utvrdiće se prema uslovima koji važe na dan podnošenja odgovarajućeg zahteva, u skladu sa ovim zakonom.

Podatke o prosečnoj mesečnoj zaradi u privredi Republike utvrđuje Republički zavod za statistiku i objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 24.

Opština preko organa i organizacija koje ona odredi, vrši proveru zakonitog utvrđivanja otkupne cene stana u društvenoj i državnoj svojini na teritoriji opštine.

Sud koji vrši overu potpisa na ugovoru o otkupu stana dužan je da primerak overenog ugovora dostavi organu, odnosno organizaciji iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana.

Kad nađe da je cena u ugovoru o otkupu stana utvrđena suprotno propisima, organ, odnosno organizacija iz stava 1. ovog člana, dužni su da, u roku od šest meseci od dana kada im je dostavljen ugovor, dostave taj ugovor sa nalazom Republičkom javnom pravobranilaštvu, za stanove kojima raspolaže Republika i autonomne pokrajine, odnosno opštinskom javnom pravobranilaštvu, odnosno organu ili organizaciji koji vrše poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine, za ostale stanove u društvenoj i državnoj svojini.

Nadležno javno pravobranilaštvo, odnosno organ ili organizacija koji vrše poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine, imaju pravo da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ugovora i nalaza iz stava 3. ovog člana, tužbom kod nadležnog suda traže poništaj ugovora koji je zaključen suprotno čl. 20. do 23. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena stana usaglasi sa odredbama ovog zakona.

Član 25.

Prodavac stana dužan je da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o otkupu stana podnese zahtev za upis prava svojine i hipoteke u zemljišne knjige.

Ako stan nije upisan u zemljišne knjige, prodavac je dužan da podnese zahtev za upis hipoteke u odgovarajuću javnu knjigu, u roku iz stava 1. ovog člana

Član 26.

Ako kupac stana iz opravdanih razloga ne može da otplaćuje dug, zbog gubitka redovnih prihoda koje je imao on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju, raskida se ugovor o otkupu stana i stiče susvojina na delu stana srazmerno broju otplaćenih rata u odnosu na ukupan broj ugovorenih rata.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, raniji kupac stana nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca stana u društvenoj svojini na neodređeno vreme na delu stana na kome nije stekao susvojinu.

Član 27.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, ako zakonom nije drukčije određeno, mogu se koristiti samo za davanje zajmova za stambenu izgradnju za lica koja kupovinom stana, odnosno izgradnjom porodične stambene zgrade rešavaju svoju i stambenu potrebu svog porodičnog domaćinstva, kao i za poboljšavanje uslova stanovanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nosilac prava raspolaganja može deo sredstava ostvarenih prodajom stanova putem otkupa da koristi za sopstveni razvoj.

Nosilac prava raspolaganja svojim aktom bliže propisuje način evidentiranja i odlučivanja o korišćenju sredstava od stanova prodatih putem otkupa, kao i uslove, način i postupak davanja zajmova iz ovih sredstava.

Iz sredstava iz stava 1. ovog člana daje se zajam za stambenu izgradnju, odnosno kupovinu stana do veličine odgovarajućeg stana, sa rokom otplate od 40 godina s tim što ovaj rok može biti i kraći uz saglasnost zajmoprimca.

Zajmoprimcu se umanjuje dug po odobrenom zajmu na ime doprinosa za stambenu izgradnju uplaćivanog iz ličnog dohotka za 0,5% za svaku godinu njegovog i radnog staža njegovog bračnog druga, a najviše do 30%, kao i na ime troškova uređivanja građevinskog zemljišta, s tim što ovo umanjenje ide na teret sredstava od stanova prodatih putem otkupa.

Mesečna otplatna rata zajma utvrđuje se na način utvrđen u članu 23. ovog zakona.

Član 28.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, čiji je vlasnik opština, grad, pokrajina i Republika koriste se naročito za:

1. rešavanje stambenih potreba boraca i ratnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica sa kojima je živeo poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, koji nisu u radnom odnosu;

2. iseljavanje lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, radi vraćanja tih stanova vlasnicima na korišćenje, za čije je preseljenje opština dužna da obezbedi drugi stan;

3. rešavanje stambenih potreba lica koja se iseljavaju iz nehigijenskih zgrada i stanova i zgrada sklonih padu;

4. rešavanje stambenih potreba lica koja su ostvarila pravo na materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, a koja su nesposobna za rad i nemaju članove porodice koji su u radnom odnosu;

5. rešavanje stambenih potreba drugih lica, u skladu sa propisom opštine, odnosno grada (mladih naučnih radnika i umetnika, stručnjaka za rad u nerazvijenim i pograničnim područjima u Republici i sl.).

Član 29.

Sredstva od otkupa stanova izgrađenih za potrebe raseljavanja mogu se koristiti samo za obezbeđenje stanova za raseljavanje.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa kojim raspolaže fond penzijskog i invalidskog osiguranja mogu se koristiti samo za izgradnju stanova i ustanova za smeštaj penzionera kao i za davanje zajmova za rešavanje stambenih potreba penzionera i invalida, pod uslovima koje fond propiše svojim opštim aktom.

IV. PRELAZNE ODREDBE

1. Korišćenje stanova u društvenoj svojini po osnovu stanarskog prava

Član 30.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona na stanu se ne može steći stanarsko pravo.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana, nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tih ugovora, sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom, pod uslovima iz čl. 31. do 39. ovog zakona.

2. Zakup stanova u društvenoj svojini

Član 31.

Ako nosilac stanarskog prava, koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme (u daljem tekstu: zakupac društvenog stana).

Zakupac društvenog stana iz stava 1. ovog člana može taj stan da otkupi po odredbama ovog zakona.

Član 32.

Zakupnina za stan u društvenoj i državnoj svojini i svojini građana, koji koristi zakupac stana na neodređeno vreme, utvrđuje se u zavisnosti od površine stana, kvaliteta stana i zgrade u kojoj se nalazi stan, a izražava se brojem bodova za kvalitet stana i zgrade, površine stana i koeficijenta, u skladu sa aktom o načinu utvrđivanja zakupnine koji donosi ministar.

Visina mesečne zakupnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se za šestomesečne obračunske periode: januar-juni i juli-decembar.

Utvrđivanje, obračun i naplatu zakupnine vrši vlasnik stana, odnosno nosilac prava raspolaganja ili preduzeće za stambene usluge ili drugo pravno lice kome se povere ti poslovi.

Ministar nadležan za stambene poslove bliže propisuje način utvrđivanja zakupnine iz stava 1. ovog člana.
Napomena : Koeficijent za izračunavanje visine mesečne zakupnine iz st. 1. u šestomesečnom obračunskom periodu jul-decembar 2011. godine iznosi 0,163125 – vidi: Rešenje – 60/2011-5

Član 33.

Ugovor o zakupu društvenog stana prestaje:

1. smrću zakupca;

2. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade;

3. iseljavanjem zakupca iz stana;

4. propašću stana;

5. zakupom drugog društvenog stana dobijenog za sve članove porodičnog domaćinstva, i

6. ako zakupac sa članovima porodičnog domaćinstva ne koristi stan duže od četiri godine.

Član 34.

U slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu.

Ako posle smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana nije ostalo ni jedno lice iz stava 1. ovog člana, zakupac postaje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva ili lice koje je bilo član porodičnog domaćinstva ranijeg zakupca stana, ako je nastavilo da koristi stan i ako nema na drugi način rešenu stambenu potrebu.

Ako je, u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, u stanu ostalo dva ili više lica istog stepena srodstva, zakupac postaje lice koje oni sporazumno odrede, a ako se sporazum ne postigne zakupac postaje lice koje odredi vlasnik stana.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu dužna su da zakupodavca obaveste o smrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana.

Zakupodavac je dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

O prestanku ugovora iz člana 33. stava 1. tačka 2. ovog zakona odlučuje opštinski organ nadležan za stambene poslove, a u ostalim slučajevima nadležni sud.

Član 35.

Zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana:

1. ako zakupac i posle opomene bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;

2. ako zakupac i posle opomene ne plati zakupninu za najmanje dva meseca uzastopno;

3. ako se i posle opomene nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama i instalacijama ili uređajima u stambenoj zgradi;

4. ako zakupac, njegov bračni drug ili drugi član njegovog porodičnog domaćinstva stekne u svojinu useljiv stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo;

5. ako zakupac dobije stan po osnovu radnog odnosa, a radni odnos je prestao na osnovu njegovog zahteva ili po njegovoj krivici, pre isteka vremena određenog opštim aktom zakupodavca, i

6. ako zakupac stana i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne koriste stan duže od jedne, a najduže četiri godine, a zakupac se ne sporazume sa zakupodavcem o načinu korišćenja stana za to vreme.

Ugovorom o zakupu može se predvideti da zakupodavac ne može dati otkaz ugovora o zakupu društvenog stana zbog neplaćanja zakupnine za vreme dok je zakupac bio nezaposlen bez svoje krivice ili ako je zaposlen, a najmanje dva meseca nije primao zaradu, a za to vreme on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju nisu imali drugih prihoda kojim bi se obezbedila materijalna sigurnost porodice po propisima o materijalnom i socijalnom obezbeđenju porodice.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, zakupac je dužan da plati zaostalu zakupninu u dva puta dužem vremenu od vremena za koje je istu dugovao, računajući od dana ponovnog zaposlenja, odnosno sticanja stalnih prihoda u porodičnom domaćinstvu.

U slučaju razvoda braka razvedeni supružnici se sporazumevaju o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, a ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika, nadležni sud će u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tome ko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i dr.

U slučaju ispražnjenja stana na kome postoji susvojina, pravo prvenstvenog useljenja u stan imaju suvlasnik i naslednici suvlasnika čiji suvlasnički deo prelazi 50% idealnog dela stana ili lica na koja je ovaj suvlasnik preneo pravo susvojine pravnim poslom, s tim što na delu stana u društvenoj svojini imaju položaj zakupca.

Član 36.

Članovi porodičnog domaćinstva zakupca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan, pod uslovima iz ovog zakona.

Zakupac stana može, iz opravdanih razloga, da otkaže dalje korišćenje stana svakom članu porodičnog domaćinstva, osim maloletnom detetu, bračnom drugu ili licu koje je dužan da izdržava po zakonu, s tim što rok za iseljenje ne može biti kraći od 30 dana.

Zakupac stana može tužbom kod nadležnog suda da traži iseljenje člana porodičnog domaćinstva iz stava 2. ovog člana, ako se taj član ne iseli u ostavljenom roku.

Član 37.

Između nosilaca stanarskog prava i zakupaca na društvenom stanu, kao i između njih i zakupodavca može da se izvrši zamena stanova.

Zamenom stana sa zakupodavcem, u smislu stava 1. ovog člana, ne smatra se dodela stana radi proširenja uz obavezu nosioca stanarskog prava da zakupodavcu vrati stan koji koristi.

Zamena stana vrši se uz saglasnost zakupodavca, a ako zakupodavac ne odbije zahtev za davanje saglasnosti u roku od 30 dana od njegovog prijema, smatra se da je saglasnost data.

O zameni stanova zaključuje se ugovor u pismenoj formi, a jedan primerak ugovora dostavlja se zakupodavcu u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.

Lice koje je zamenilo stan, nastavlja da koristi zamenjeni stan u svojstvu zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Član 38.

Lice kome je vlasnik stana odbio davanje saglasnosti za zamenu stana, može u roku od 30 dana od prijema pismenog obaveštenja o odbijanju da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se utvrđuje da su ispunjeni uslovi za zamenu stanova.

Nisu ispunjeni uslovi za zamenu stanova u smislu stava 1. ovog člana:

1. ako su se stekli uslovi za prestanak ili za otkaz ugovora o korišćenju, odnosno zakupu stana, u skladu sa ovim zakonom;

2. ako se radi o prividnoj zameni (ne koristi se zamenjeni stan, ne postoji stan koji se zamenjuje i sl.) odnosno neopravdanoj zameni stanova (ako je zamenom stečena imovinska korist i sl.), ili

3. ako je stan dobijen po osnovu radnog odnosa, a nije isteklo vreme određeno opštim aktom, odnosno propisom.

Ako postoje razlozi iz stava 2. ovog člana, vlasnik stana može tužbom nadležnom sudu da zahteva poništaj ugovora o zameni stanova u roku od tri meseca od dana saznanja za izvršenu zamenu, odnosno za razloge iz stava 2. ovog člana, a najkasnije u roku od tri godine od izvršene zamene. Ako sud poništi ugovor o zameni stanova, naložiće i povraćaj u pređašnje stanje, s tim što se korišćenje nastavlja po ugovoru o zakupu društvenog stana na neodređeno vreme.

Član 39.

Odredbe ovog zakona o korišćenju društvenog stana po osnovu ugovora o zakupu društvenog stana, primenjuju se i na korišćenje stanova u društvenoj i državnoj svojini koji budu dati u zakup na neodređeno vreme.

Zakupac na neodređeno vreme stana iz stava 1. ovog člana, može taj stan da otkupi po odredbama ovog zakona.

3. Korišćenje stanova u svojini građana po osnovu stanarskog prava

Član 40.

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima na stanu u svojini građana (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana), od dana stupanja na snagu ovog zakona nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama čl. 30. do 39. ovog zakona.

Vlasnik stana čiji se stan koristi pod uslovima iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: vlasnik stana) ima prava i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim obaveze da omoguće otkup toga stana po odredbama ovog zakona.

Član 41.

Vlasnik stana može tužbom kod nadležnog suda da zahteva iseljenje nosioca stanarskog prava iz njegovog stana i predaju tog stana, odnosno dela stana na korišćenje, ako za iseljenje obezbedi nosiocu stanarskog prava drugi stan po osnovu zakupa na neodređeno vreme, u skladu sa čl. 30. do 39. ovog zakona.

Vlasnik stana koji je nosilac stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini, odnosno koji je zakupac društvenog stana, može tužbom nadležnom sudu da zahteva zamenu stana koji koristi sa nosiocem stanarskog prava na stanu u njegovoj svojini.

Tužbu iz stava 2. ovog člana za zamenu stana može da podnese i nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana.

Stan za iseljenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana treba da po veličini, udobnosti i mestu na kome se nalazi odgovara stanu iz kojeg se iseljava nosilac stanarskog prava, odnosno da mu bitno ne pogoršava uslove, s tim što ovaj stan može da bude i manji ako je odgovarajući u smislu ovog zakona.

Nadležni sud će naložiti zamenu stana, u smislu st. 2. i 3. ovog člana, ako je stan u kome stanuje vlasnik odgovarajući nosiocu stanarskog prava, odnosno ako je stan u kome stanuje nosilac stanarskog prava odgovarajući vlasniku stana, u smislu stava 4. ovog člana.

Član 42.

Opština je dužna da do 31. decembra 2000. godine obezbedi stan za preseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana, kada zahtev za preseljenje podnese vlasnik koji je taj stan stekao kao useljiv pre 26. decembra 1958. godine, odnosno naslednici tog vlasnika. Pravo prvenstva za obezbeđenje stana za preseljenje nosioca stanarskog prava ima lice koje nema rešenu stambenu potrebu na teritoriji Republike.

Stan za preseljenje nosioca stanarskog prava treba da bude odgovarajući, u smislu člana 41. stav 4. ovog zakona.

Opština je dužna da sredstva pribavljena od otkupa stanova prioritetno usmerava za izgradnju novih stanova, sa namenom za rešavanje stambenih potreba lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, čije preseljenje zahtevaju vlasnici tih stanova.

Opština je dužna da pribavljene stanove prioritetno usmerava za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 3. ovog člana.

Opština će doneti, a najkasnije do 31. marta 1993. godine, program izgradnje novih stanova iz sredstava obezbeđenih na način utvrđen u stavu 3. ovog člana.

Član 43.

Opštinski organ nadležan za stambene poslove odbiće zahtev za obezbeđenje stana za preseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana:

1. ako utvrdi da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o korišćenju stana određeni ovim zakonom;

2. ako utvrdi da je vlasnik otkupio stan u društvenoj svojini po ovom zakonu ili po Zakonu o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona; ili

3. ako utvrdi da je moguća zamena stana između vlasnika stana koji koristi stan sa stanarskim pravom, odnosno po osnovu zakupa stana i nosioca stanarskog prava na njegovom stanu, u skladu sa ovim zakonom.

Iseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana iz tog stana u obezbeđeni stan izvršiće se po konačnosti rešenja u roku od 30 dana od dana obezbeđenja useljivog stana.

4. Ostale odredbe

Član 44.

– brisan –

Član 45.

Kupac stana koji je zaključio ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini po Zakonu o stambenim odnosima koji je prestao da važi stupanjem na snagu ovog zakona, može u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona da zahteva da se ugovor o otkupu stana usaglasi sa svim uslovima predviđenim ovim zakonom, ako je to za njega povoljnije. Prodavac je dužan da ugovor izmeni u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva kupca.

Ako prodavac stana iz stava 1. ovog člana u propisanom roku ne prihvati zahtev za izmenu ugovora, kupac može da traži izmenu ugovora tužbom nadležnom sudu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 45a

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana u društvenoj ili državnoj svojini, na kome pravo raspolaganja ima pravno lice sa sedištem na teritoriji republike koja nije članica Savezne Republike Jugoslavije, može taj stan da otkupi pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Član 45b

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana čiji je vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja pravno lice iz člana 45a ovog zakona, podnosi ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za otkup stana.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija zaključuje ugovore o otkupu stanova iz stava 1. ovog člana

Član 45v

Sredstva ostvarena od otkupa stanova iz člana 45b ovog zakona, uplaćuju se na poseban račun Republike Srbije

Član 46.

Po zahtevima podnetim za iseljenje nosilaca stanarskog prava iz stanova u svojini građana, po članu 37. Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, po kojima nije doneto prvostepeno rešenje, rešavaće se po ovom zakonu.

Ako zahtevi za iseljenje nosilaca stanarskog prava nisu podneti u smislu stava 1. ovog člana, mogu se podneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 47.

Lice kome je pravosnažnom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, a koje do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju toga stana, zaključiće ugovor o zakupu toga stana, sa pravima koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Preduzeća i ustanove mogu u skladu sa svojim opštim aktom, odnosno propisom o rešavanju stambenih potreba da daju stanove u zakup na neodređeno vreme zaposlenim licima.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica kojima se dodeli stan imaju prava koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Postupak za rešavanje stambene potrebe započet po opštem aktu, odnosno propisu po kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta prvostepena odluka ili je odluka poništena od strane suda, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Postupak započet kod suda, odnosno organa uprave do dana stupanja na snagu ovog zakona, po kome nije doneta pravosnažna odluka, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi u vreme pokretanja postupka.

Član 47a

Do donošenja propisa kojim će se urediti upravljanje i raspolaganje imovinom u državnoj svojini, Vlada Republike Srbije urediće uslove, način i postupak davanja na korišćenje stanova u državnoj svojini, kao i davanje zajmova radi rešavanja stambenih potreba

Član 48.

Na stanu se ne može zasnovati novi sustanarski odnos, a na ranije zasnovane sustanarske odnose i zaštićene podstanare shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o zakupu društvenog stana, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Nosilac prava raspolaganja ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara daće na korišćenje preostalom sustanaru, ako se time obezbeđuje za tog sustanara odgovarajući stan u smislu ovog zakona.

U slučaju da preostali sustanar koristi deo stana koji je odgovarajući u smislu ovog zakona, vlasnik stana iz stava 2. ovog člana pretvoriće ispražnjeni deo stana u zasebnu građevinsku celinu, a ako to po propisima nije moguće vlasnik stana može taj deo stana dati preostalom sustanaru na korišćenje.

Vlasnik stana u svojini građana može ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara da da na korišćenje preostalom sustanaru putem zakupa ili da ispražnjeni deo stana pretvori u građevinsku celinu u skladu sa propisima ili može taj deo stana da koristi za smeštaj stvari.

Vlasnik stana u svojini građana može da otkaže ugovor o korišćenju stana preostalom sustanaru, ako prethodno za iseljenje tog sustanara obezbedi stan koji odgovara delu stana koji je koristio.

Sustanar ne može bez pristanka drugog sustanara da izdaje u zakup deo stana drugom licu, niti da ga u svoj deo stana primi na stanovanje, osim bračnog druga, lica koje je dužan po zakonu da izdržava i lica koje ga neguje i izdržava.

Po tužbi vlasnika, odnosno sustanara u slučajevima iz ovog člana odlučuje nadležni sud.

Član 49.

Lice koje se na dan 23. jula 1959. godine, zateklo u stanu u svojstvu podstanara ima, po ovom zakonu, prava i obaveze utvrđene za sustanare, osim prava na otkup stana.

Član 50.

Po žalbama na rešenja organa opštine nadležnog za stambene poslove, odlučuje ministarstvo nadležno za stambene poslove.

Autonomnoj Pokrajini Vojvodini poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske uprave opštine koja se nalazi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Gradu Beogradu poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja koje se donosi u skladu sa odredbama ovog zakona

Član 51.

– prestao da važi –

Član 52.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona uputstvo iz člana 20. ovog zakona, a u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podzakonska akta iz člana 12. ovog zakona.

Opština će propis iz člana 6. ovog zakona doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz čl. 6. i 12. ovog zakona, primenjivaće se odgovarajući propisi doneti na osnovu Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53.

U slučaju otplate duga ili dela duga, izvršene dinarima koji potiču od prodaje efektivnog stranog novca koji je predmet kupovine i prodaje na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta, iznos duga koji se ovim sredstvima isplaćuje, umanjuje se za 35%.

Kupac stana prodaje efektivni strani novca iz stava 1. ovog člana banci koju odredi Ministarstvo finansija. Banka koja otkupljuje efektivni strani novac, isplaćuje prodavcu dinarsku protivvrednost otkupljenih deviza u skladu sa uputstvom kojim će se bliže propisati uslovi i način otkupa i korišćenja efektivnog stranog novca.

Uputstvo iz stava 2. ovog člana donosi Ministarstvo finansija, po prethodno pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravo na popust iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu dokaza da je efektivni strani novac prodat ovlašćenoj banci iz stava 2. ovog člana.

Pravo na umanjenje ugovorne cene stana, u smislu ovog člana, ima kupac koji zahtev za otplatu stana podnese do 31. decembra 1992. godine

V. KAZNENE ODREDBE

Član 54.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 dana kazniće se za prekršaj građanin koji se useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova

Član 54a

Novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja kazniće se za prekršaj nosilac prava raspolaganja ako ne omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u roku utvrđenom ovim zakonom (član 8).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu koje je nosilac prava raspolaganja novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u organu uprave kome su povereni poslovi zaključenja ugovora o otkupu stanova, novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja

Član 55.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice koje se ne pridržava utvrđenih obaveza u pogledu namene sredstava pribavljenih od otkupa stanova iz člana 27. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 2.000 do 100.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu iz stava 1. ovog člana koje ne postupi po obavezama iz člana 27. ovog zakona

VI. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 56.

Ovaj zakon primenjuje se na sve stanove koji se nalaze na teritoriji Republike.

Član 57.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o stambenim odnosima (“Službeni glasnik SRS”, br. 12/90, 47/90 i 55/90 i “Službeni glasnik RS”, br. 3/90 i 7/90).

Član 58.

Ništav je ugovor o otkupu stana zaključen do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je tim ugovorom utvrđena otkupna cena manja od cene koja bi bila utvrđena na osnovu propisa koji su bili na snazi u momentu zaključenja ugovora.

Tužbu za poništaj ugovora iz stava 1. ovog člana podnosi organ, odnosno organizacija iz člana 24. stav 4. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena usaglasi sa odredbama zakona koji je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora.

Sud koji vrši overu potpisa dužan je da ugovore zaključene do stupanja na snagu ovog zakona, dostavi nadležnom organu, odnosno organizaciji iz člana 24. stav 1. ovog zakona do 31. decembra 1992. godine.

Tužba iz stava 2. ovog člana može se podneti do 31. decembra 1993. godine

Član 59.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 1.

Promet nepokretnosti je slobodan, ako zakonom nije drukčije određeno.

Nepokretnosti, u smislu ovog zakona, jesu: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.), posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) i drugi građevinski objekti (u daljem tekstu: nepokretnosti).

Član 2.

Promet nepokretnosti, u smislu ovog zakona, jeste raspolaganje nepokretnostima pravnim poslom, i to:

1) prenos prava svojine na nepokretnosti sa jednog na drugo lice, uz naknadu ili bez naknade;

2) prenos prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini;

3) prenos prava u pogledu raspolaganja nepokretnosti u društvenoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj svojini.

Član 3.

Prenosom prava svojine na zgradi istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja, prenosi se i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Član 4.

Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovarača overavaju se od strane suda.

Ugovori koji nisu zaključeni na način iz stava 1. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo.

Sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2. ovog člana, koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis.

Sud koji je izvršio overu potpisa na ugovoru iz stava 1. ovog člana, odnosno doneo odluku u smislu stava 3. ovog člana, dužan je da primerak overenog ugovora, odnosno pravosnažne odluke dostavi republičkom organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana overe potpisa, odnosno od dana pravosnažnosti odluke.

Član 4a

Za overavanje potpisa ugovarača na ugovoru o prometu nepokretnosti nadležan je osnovni sud na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi.

Službeno lice koje obavlja overavanje doneće rešenje o odbijanju overavanja potpisa na ugovoru o prometu nepokretnosti, ukoliko uvidom u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti iz stava 8. ovog člana, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice.

Potvrda o odbijanju overavanja potpisa sa brojem rešenja o odbijanju overavanja potpisa, datumom, pečatom suda i potpisom službenog lica koje obavlja overavanje, stavlja se na sve podnete primerke ugovora o prometu nepokretnosti.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana ugovorači imaju pravo žalbe sudiji suda koji je nadležan za overavanje, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi iz stava 4. ovog člana, sudija je dužan da odluči u roku od tri dana od dana dostavljanja žalbe.

O odbijanju overavanja iz stava 2. ovog člana, službeno lice koje obavlja overavanje dužno je da obavesti nadležnog javnog tužioca.

Overavanje potpisa od strane službenog lica suprotno odredbi stava 2. ovog člana, predstavlja težu povredu dužnosti iz radnog odnosa u smislu zakona koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

Sud vodi posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti koji su podneti radi overavanja potpisa ugovarača.

Propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije iz stava 8. ovog člana donosi ministar nadležan za pravosuđe.

II. PRAVO PREČE KUPOVINE

Član 5.

Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima.

U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većom suvlasničkim delom.

Kad ima više suvlasnika koji bi prema stavu 2. ovog člana imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.

Član 6.

Vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište, dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta.

U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.

U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta koje je predmet prodaje.

Član 7.

Ponuda iz čl. 5. i 6. ovog zakona, koja se dostavlja istovremeno svim nosiocima prava preče kupovine, mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje.

Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi.

Ponuda i izjava o prihvatanju ponude iz st. 1. i 2. ovog člana mora se učiniti preporučenim pismom.

Član 8.

Ako se imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude, ne izjasni na način iz člana 7. stav 3. ovog zakona da prihvata ponudu, prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima.

Član 9.

Ako imalac prava preče kupovine ne prihvati ponudu, a vlasnik tu nepokretnost ne proda ni trećem licu u roku od jedne godine od dana neprihvatanja ponude, dužan je da u slučaju ponovne prodaje postupi po odredbama čl. 5. do 7. ovog zakona.

Član 10.

Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom kod suda da zahteva poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda, pod istim uslovima.

Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od 30 dana, računajući od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.

Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe iz stava 1. ovog člana položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti.

Ako ugovor o prodaji nepokretnosti nije zaključen u formi propisanoj ovim zakonom, a nepokretnost je predata kupcu u državinu, smatraće se da je na taj način došlo do povrede prava preče kupovine, pa lice koje ima to pravo može tužbom kod suda da zahteva ostvarivanje tog prava.

Tužba iz stava 4. ovog člana može se podneti u roku od jedne godine od dana saznanja za prenos državine, a najkasnije u roku od dve godine od dana predaje nepokretnosti kupcu u državinu.

Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe iz stava 4. ovog člana položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti na dan podnošenja tužbe.

III. POSEBNE ODREDBE

Član 11.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritiska i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti građana ili zakonitost i ravnopravnost građana.

Član 12.

Nepokretnosti iz državne i društvene svojine mogu se otuđiti samo po tržišnim uslovima, u skladu sa zakonom.
 

Član 13.

Ugovor na osnovu koga pravno lice otuđuje nepokretnost iz državne ili društvene svojine, odnosno pribavlja nepokretnost u državnu ili društvenu svojinu, poništiće se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora, na štetu državne, odnosno društvene svojine.

Prometnom vrednošću nepokretnosti iz stava 1. ovog člana smatra se cena odgovarajuće nepokretnosti koja se postiže u slobodnom prometu u vreme zaključenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj bližoj okolini.
 

Član 14.

Otuđenje nepokretnost iz državne ili društvene svojine vrši se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda.

Otuđenje nepokretnosti iz stava 1. ovog člana vrši se neposrednom pogodbom samo kad se otuđenje nije moglo postići javnim nadmetanjem, odnosno kad je putem pribavljanja pismenih ponuda ostalo bezuspešno, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Ugovor o otuđenju nepokretnosti iz državne i društvene svojine zaključen protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana ništav je.
 

Član 15.

Poljoprivredno i građevinsko zemljište, šume i šumsko zemljište ne mogu se otuđiti iz državne ili društvene svojine, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 16.

Vlasnik nepokretnosti može se jednostranom izjavom odreći prava svojine na nepokretnosti u korist Republike Srbije, ako na njoj nema tereta, osim stvarnih službenosti.

Izjava o odricanju, u smislu stava 1. ovog člana, daje se pred sudom i služi kao osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Od podnosioca izjave će se, pre njenog potpisivanja, zatražiti da podnese izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno drugu odgovarajuću ispravu na osnovu koje se utvrđuje da je on vlasnik predmetne nepokretnosti.

Sud će potpisanu izjavu, zajedno sa priloženim ispravama, dostaviti Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, radi pokretanja postupka za uknjižbu i određivanje načina korišćenja predmetne nepokretnosti.

Član 17.

Sud koji vrši overu potpisa na ugovoru iz člana 13. ovog zakona dužan je da primerak tog ugovora dostavi republičkom javnom pravobraniocu, u roku od 15 dana od dana izvršene overe.

Ako nađe da je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen suprotno uslovima propisanim u članu 13. ovog zakona, republički javni pravobranilac podneće tužbu za poništaj ugovora, u roku od šest meseci od dana prijema ugovora, a najdocnije u roku od tri godine od dana overe.

Ugovor iz stava 2. ovog člana neće se poništiti ako se u postupku po tužbi za poništaj ugovora saobrazi odredbama ovog zakona.

Odredbama st. 2. i 3. ovog člana ne dira se u pravo ugovornih strana da zahtevaju poništaj ugovora po drugom osnovu.

IV. KAZNENE ODREDBE

Član 18.

Novčanom kaznom od 500 do 10.000 novih dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu koje:

1) ne dostavi nadležnom organu primerak overenog ugovora, odnosno pravosnažne odluke u skladu sa članom 4. stav 4. ovog zakona;

2) ne dostavi primerak overenog ugovora republičkom javnom pravobraniocu u skladu sa članom 17. stav 1. ovog zakona.

V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 19.

Lica kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao imaocima prava preče kupovine, učinjena ponuda za prodaju nepokretnosti, ili im je na bilo koji način povređeno pravo preče kupovine, ostvarivaće to pravo po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona (postojanje samog prava, rok za izjašnjavanje o ponudi, podnošenje tužbe za poništaj ugovora, podnošenje tužbe za ostvarivanje ovog prava i dr.).

Član 20.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik SRS”, br. 43/81, 24/85, 28/87, 6/89, 30/89 i 40/89 i “Službeni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95);

2) Zakon o pravu svojine na poslovne prostorije (“Službeni glasnik SRS”, br. 42/80, 6/89 i 54/89).

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.